Tramp: Iran hoće dogovor, Teheran traži svoje uslove

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u ponedeljak, 14. septembra, da je Amerika otvorena za pregovore sa Iranom, prvi put posle meseci zastoja u diplomatiji između dve zemlje. Za Srbiju to nije udaljena vest: cena sirove nafte tipa Brent, koja preko uvoznih tokova utiče i na cene goriva kod nas, zavisi upravo od toga da li će Hormuški moreuz ostati usko grlo svetske trgovine ili se ponovo otvoriti. Istog dana kada je Tramp objavio poruku, Brent je na tržištu premašio 107 dolara po barelu, a region je ostao bez sastanka koji je trebalo da pomeri pregovore o moreuzu s mrtve tačke.

Tramp je poruku objavio na svojoj mreži Truth Social, uz ogradu da konačnu odluku o angažovanju SAD donosi lično.

Propala nacija Iran želi da sklopi dogovor, brzo i očajnički. Ja ću odlučiti da li će SAD izabrati da se uključe, a za tu ideju smo otvoreni.

Izraelski list Tajms of Izrael podseća da je Tramp ranije više puta tvrdio suprotno, da ne želi da pregovara sa Iranom, pa poruka iz ponedeljka predstavlja zaokret u tonu, ako ne i u suštini pregovaračke pozicije.

Šta stoji iza zastoja pregovora

Vašington i Teheran su 18. juna potpisali memorandum o razumevanju o okončanju rata, sa rokom od 60 dana za pregovore. Taj rok je, prema navodima jermenskog javnog servisa, istekao 17. avgusta, a od tada su pregovori praktično zamrznuti dok se dve strane i dalje sukobljavaju. Rat se dodatno zaoštrio krajem februara, kada su SAD i Izrael udarili po Iranu, a poslednja eskalacija krenula je otkad su američke snage gadjale iranske pomorske ciljeve u blizini Hormuškog moreuza, pošto su iranske snage prethodno napale komercijalne tankere sa naftom i srušile krhko primirje.

U tom kontekstu, iranska strana ne pokazuje spremnost da popusti. Sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Mohsen Rezai poručio je kratko da razgovora nema dok Vašington ne ispuni iranske zahteve: “Nema razgovora dok se ne ispune uslovi Irana. Tačka!”

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai otišao je korak dalje i optužio Vašington da koristi trenutak za produbljivanje regionalnih podela.

To što SAD u ovakvim okolnostima nastavljaju da izmišljaju laž kako bi produbile podele među zemljama regiona jedna je od posledica problema koji postoje u našem regionu.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči dodao je da Teheran neće ponovo otvoriti Hormuški moreuz dok SAD ne ispune zahteve Irana, bez obzira na to kakav dogovor eventualno postigne sa Omanom.

Zašto je Hormuški moreuz kritičan za cene nafte

Moreuz kroz koji prolazi najveći deo pomorskog izvoza nafte sa Bliskog istoka od kraja februara praktično ne funkcioniše normalno. Prethodne nedelje je kroz njega dnevno prolazilo manje od deset brodova, dok američka Centralna komanda tvrdi da je vojna blokada sprečila da preko 100 brodova stigne do iranskih luka. U ponedeljak uveče je britanska pomorska služba UKMTO javila i novi incident: nepoznat projektil pogodio je brod u Hormuškom moreuzu, bez prijavljene štete po plovilo i bez zagađenja mora.

Pritisak na tržište pojačava i stanje naftovoda Istok-Zapad, koji je posle napada dronovima ostao van upotrebe na tri do pet nedelja, što dodatno ograničava alternativne pravce izvoza mimo samog moreuza.

Sastanak u Omanu odložen, bez novog termina

Portal Srpske novine je ranije pisao o tome da je Oman odložio sastanak Irana i zalivskih arapskih država, zakazan upravo za temu obnavljanja saobraćaja kroz Hormuz. Taj sastanak, planiran za ponedeljak u Salali, otkazan je bez najave novog datuma, čime je odloženo i jedino zakazano mesto za direktan razgovor Teherana sa susedima u Zalivu o budućnosti moreuza.

Vašingtonova računica

Dok Bela kuća drži otvorenu opciju pregovora, deo administracije istovremeno traži i alternativni put ka rešenju iranskog nuklearnog pitanja. Ekonomski pritisak na Iran se, prema dosadašnjoj strategiji Vašingtona, kombinuje sa vojnom blokadom, uz nameru da se cena goriva na svetskom tržištu ipak drži pod kontrolom propuštanjem dela zalivske nafte.

Cenu tog sukoba u međuvremenu je sabrao generalni inspektor američkog Pentagona: ukupan trošak rata procenjen je na 33,4 milijarde dolara zaključno sa 29. junom, od čega 22,3 milijarde dolara otpada na utrošenu municiju, a 3,7 milijardi dolara na izgubljenu vojnu opremu.

Za sada nijedna strana ne najavljuje novi termin ni za sastanak u Omanu, ni za eventualne direktne razgovore Vašingtona i Teherana. Iranski uslovi, koje Rezai i Arakči ponavljaju bez detalja o njihovom sadržaju, ostaju jedina prepreka koju je, prema poruci iz Bele kuće, na potezu da otkloni sam Teheran.