Izrael nastavlja udare na Liban, Iran preti oštrim odgovorom
I pored potpisanog memoranduma, izraelski udari na jug Libana se nastavljaju. Teheran tvrdi da je primirje prekršeno 84 puta za dva dana i upozorava na oštar odgovor.
- Iran navodi da je izraelska vojska za dva dana prekršila primirje u Libanu 84 puta i upozorava na oštar odgovor ako napadi ne prestanu.
- Izraelske snage izvele su 17. juna više udara na jug Libana, uključujući tri napada dronovima u Tiru.
- U ranijim napadima 16. juna ubijeno je najmanje četvoro ljudi.
- Broj ispaljenih projektila pao je sa 705 projektila prethodne nedelje na 174 dana 15. juna.
Za Beograd, koji godinama gradi politiku oprezne ravnoteže između zapadnih partnera i sopstvenih veza sa zemljama Bliskog istoka, svaki novi sukob u tom regionu nije udaljena vest nego test stabilnosti energetskih tokova i diplomatskih kanala na koje Srbija računa. Zato je važno pratiti šta se dešava na jugu Libana, gde se, i pored potpisanog memoranduma o primirju, vatra ne stišava. Iran je saopštio da je izraelska vojska u poslednja dva dana prekršila dogovor 84 puta, a Teheran upozorava da će odgovor biti oštar ako udari ne prestanu.
Geopolitička realnost je da je memorandum, koliko god vredeo na papiru, već doveden u pitanje na terenu. Izraelske snage su 17. juna izvele više udara na jug Libana, među kojima i tri napada dronovima u gradu Tiru, kao i udare u oblastima Bint Džbejl i Kfar Tebnit. Tome su prethodili napadi 16. juna u kojima je, prema dostupnim podacima, ubijeno najmanje četvoro ljudi. Brojke pokazuju da je intenzitet vatre promenljiv: broj ispaljenih projektila pao je sa 705 zabeleženih prethodne nedelje na 174 dana 15. juna, od čega je 169 pripisano izraelskoj strani, a pet Hezbolahu.
Da li memorandum uopšte može da preživi ovakav tempo udara?
Pitanje koje se nameće jeste koliko dugo okvirni sporazum može da opstane dok se svakodnevno beleži kršenje na granici. Iranski ministar Abas Aragči poslao je jasnu poruku: povlačenje izraelske vojske sa libanske teritorije neophodan je uslov za bilo kakav napredak okvirnog dogovora. Time je Teheran prebacio teret na izraelsku stranu i uslovio dalje razgovore konkretnim potezom na terenu, a ne novim formulacijama za pregovaračkim stolom.
Logika je razumljiva sa stanovišta diplomatskog kanala. Memorandum koji se potpisuje uz istovremene udare gubi kredibilitet pre nego što počne da se primenjuje, jer obema stranama daje izgovor da drugu optuže za prvo kršenje. Iranska brojka od 84 prekršaja za dva dana, bez obzira na to kako se broji, služi upravo toj svrsi: da se odgovornost za eventualni slom prebaci unapred. Sa druge strane, smanjenje ukupnog broja projektila moglo bi da ukaže na to da neki kanali deeskalacije ipak rade, makar delimično.
Šta ovo znači za šire bezbednosno okruženje?
Za region oko Sredozemlja, svaki produženi sukob na jugu Libana nosi rizik prelivanja, kako kroz izbegličke tokove tako i kroz pritisak na pomorske i energetske rute. Upravo zato evropske kancelarije pažljivo prate da li će iransko upozorenje ostati na nivou retorike ili dobiti operativni nastavak. Visoka predstavnica EU više puta je insistirala na tome da je održivost primirja preduslov svakog ozbiljnog razgovora o stabilizaciji, a memorandum koji se krši 84 puta za dva dana teško da ispunjava taj uslov.
Za Srbiju, koja nastoji da očuva diplomatske veze i sa Izraelom i sa zemljama regiona, to znači da treba računati na dodatnu nestabilnost u mesecima pred nama. Energetske posledice eventualne eskalacije ne ostaju u granicama Bliskog istoka, a balkanske ekonomije osetljive su na svaki skok cena koji takvi sukobi izazivaju. Rok za primenu memoranduma se približava, a uslovi koje postavlja Teheran ostaju neispunjeni na terenu.
Da li će strane pronaći način da memorandum sačuvaju pre nego što istekne rok, ili će dvodnevni niz udara postati uvod u širi sukob?
