Izrael uprkos primirju udario jug Libana, najmanje sedmoro mrtvih
Novi izraelski udari na grad Nabatiju i okolna sela u subotu odneli su najmanje sedam života i doveli u pitanje tek obnovljeno primirje, kao i krhki dogovor SAD i Irana o okončanju rata.
- Izraelski udari na jug Libana u subotu ubili su najmanje sedam osoba, među njima dvoje dece, dok libanski izvori navode i do 23 poginula.
- Pogođeni su grad Nabatija i okolna sela, samo dan nakon što je objavljeno obnovljeno primirje.
- Hezbolah je prethodne noći ispalio oko 50 projektila na izraelske trupe, a borbe sada direktno ugrožavaju dogovor SAD i Irana.
Za Beograd, koji pažljivo prati svako pomeranje na liniji između Vašingtona i Teherana zbog posledica po cene energenata i stabilnost evropskog suseda, vest iz subote nosi jasnu poruku: primirje objavljeno dan ranije već je probijeno. Izraelski udari na jug Libana ubili su, prema libanskoj Nacionalnoj novinskoj agenciji, najmanje sedam osoba, među kojima i dvoje dece, dok pojedini libanski izvori govore o čak 23 poginula. Pogođeni su grad Nabatija i niz okolnih sela, u trenutku kada se činilo da je geopolitička realnost na terenu konačno krenula ka deeskalaciji.
Razlika u odnosu na juče nije nijansa. Devetnaestog juna saopšteno je obnovljeno primirje, predstavljeno kao prvi opipljiv rezultat diplomatskog kanala koji su, posredno, otvorile i evropske kancelarije. Dvadesetog juna taj okvir je razbijen novim žrtvama. Upravo zato ovo nije nastavak iste vesti, nego novi razvoj koji menja računicu svih aktera, od Bejruta do Brisela.
Šta se tačno dogodilo u subotu?
Po navodima libanskih vlasti, udari su pogodili Nabatiju, jedan od najvećih gradova na jugu zemlje, kao i okolna sela. Izraelske odbrambene snage tvrde da ostaju, kako navode, posvećene sporazumu o primirju i da reaguju na ponovljena kršenja sa druge strane linije. Teren, međutim, govori drugačijim jezikom: prethodne noći Hezbolah je ispalio oko 50 projektila na izraelske trupe raspoređene na jugu Libana, a izraelski odgovor stigao je sa žrtvama među civilima.
Ovakva dinamika, naizmenična razmena vatre uz paralelno insistiranje obe strane da primirje formalno važi, najopasniji je mogući scenario. Sporazum koji postoji na papiru, a ne važi na terenu, brzo gubi kredibilitet kod onih koji su ga garantovali. A garant ovog okvira nije bio samo Liban niti samo Izrael, već šira konstrukcija koju su gradili Vašington i Teheran.
Zašto je ugrožen dogovor SAD i Irana?
Privremeni sporazum Sjedinjenih Država i Irana o okončanju rata zamišljen je kao kišobran iznad lokalnih primirja, uključujući i ono na jugu Libana. Svaki novi talas žrtava taj kišobran cepa. Posledica se već vidi: Teheran se povukao iz tehničkih pregovora koji je trebalo da počnu u Švajcarskoj, čime je diplomatski proces, makar privremeno, ostao bez ključnog sagovornika.
Za Iran, povlačenje sa tehničkih razgovora je signal da neće sedeti za stolom dok njegovi saveznici na terenu trpe gubitke. Za Sjedinjene Države, prekid pregovora u Švajcarskoj znači da se mukotrpno sklopljen okvir urušava brže nego što je sklapan. Multilateralizam koji je trebalo da iznese ovaj proces, sa nekoliko posrednika i nizom paralelnih kanala, pokazuje svoju ranjivost: dovoljan je jedan dan udara da se mesecima građena arhitektura zaljulja.
Za region oko Srbije implikacije su konkretne. Svaki produžetak rata na Bliskom istoku znači nesigurnost na energetskim tržištima, nove migracione pritiske ka jugoistočnoj Evropi i dodatnu polarizaciju unutar same Evropske unije oko toga kako reagovati. Brisel je u prethodnim krizama reagovao sporo i podeljeno, a novi udari na Nabatiju vraćaju na sto pitanje koje evropske prestonice godinama izbegavaju da postave glasno.
Ostaje, dakle, jedno pitanje koje se ne tiče samo Bejruta i Tel Aviva, nego i svih koji su uložili politički kapital u ovo primirje: ako sporazum ne preživi ni prva 24 sata, šta uopšte sledeći put znači reč primirje kada je izgovore Vašington i Teheran?
