Izrael i Hezbolah obnovili primirje posle borbi na jugu Libana
Žestoke borbe na jugu Libana srušile su pregovore SAD i Irana u Švajcarskoj, a primirje je obnovljeno tek uz posredstvo Katara. Spor oko izraelskog povlačenja i dalje preti celom dogovoru.
- Pregovori SAD i Irana otkazani su u petak pošto su izbile žestoke borbe Izraela i Hezbolaha na jugu Libana.
- Libansko Ministarstvo zdravlja prijavilo je najmanje 21 poginulog, a Izrael je potvrdio smrt četiri svoja vojnika.
- Primirje je obnovljeno uz posredstvo Katara, SAD i Irana, a potpredsednik SAD Vens odložio je najavljeni put.
- Spor oko izraelskog povlačenja iz takozvane bezbednosne zone i dalje preti celom sporazumu.
Iz vizure Beograda, koji godinama pažljivo balansira između Vašingtona i nesvrstanog nasleđa na Bliskom istoku, vest iz Libana nosi širu poruku: i kada se velike sile dogovore o stolu za pregovore, jedan pucanj na terenu može da poništi nedelje diplomatije. Žestoke borbe između izraelske vojske i Hezbolaha na jugu Libana dovele su u petak do otkazivanja pregovora SAD i Irana u Švajcarskoj i do odlaganja puta američkog potpredsednika Vensa, čime je čitav diplomatski kalendar oko Bliskog istoka pomeren u neizvesnost.
Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je u razmeni vatre poginulo najmanje 21 osoba, dok je izraelska strana potvrdila smrt četvorice svojih vojnika. Reč je o najozbiljnijoj eskalaciji od poslednjeg prekida vatre, a brzina kojom su se borbe prelile na pregovarački sto pokazuje koliko je krhko bilo zatišje koje je do tada držalo region.
Kako su borbe na granici srušile pregovarački sto?
Pregovori SAD i Irana, koji su trebalo da se vode u Švajcarskoj, bili su zamišljeni kao kanal za smirivanje šire napetosti, a ne samo libanskog fronta. Ipak, čim je granica planula, Teheran i Vašington povukli su se sa stola, svaki optužujući drugu stranu da nema kontrolu nad svojim saveznicima na terenu. Posredovanje Katara, koji je u poslednje dve godine izrastao u ključnog pregovarača za sukobe u regionu, omogućilo je da se primirje obnovi, ali pod uslovima koji nijednu stranu ne ostavljaju zadovoljnom.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je da Izrael neće tolerisati napade na svoje vojnike i da će Hezbolahu naplatiti, kako je rekao, vrlo visoku cenu. Takva retorika, izgovorena dok mastilo na obnovljenom primirju još nije bilo suvo, govori da Izrael ostaje spreman da deluje vojno čim proceni da je njegova severna granica ugrožena. Hezbolah sa svoje strane tvrdi da brani libansku teritoriju i da odgovara na izraelsko prisustvo, što sukob vraća na isto sporno pitanje od kojeg je i počeo.
Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate kako se kriza odražava na energetske i migracione tokove ka jugu kontinenta, ovo je podsetnik da se bezbednost na Bliskom istoku ne meri potpisanim sporazumima nego ponašanjem na terenu. Visoka predstavnica EU i ranije je upozoravala da svaka nova eskalacija u Libanu ima potencijal da destabilizuje čitav istočni Mediteran, region u kome Srbija ima i ekonomske i dijasporske interese.
Šta i dalje preti obnovljenom primirju?
Suština spora ostaje izraelsko povlačenje. Iran traži da se izraelske snage povuku sa juga Libana kao uslov za bilo kakav trajniji dogovor, dok Netanjahu insistira da njegove jedinice ostaju u bezbednosnoj zoni dokle god to bezbednosna situacija nalaže. Te dve pozicije se međusobno isključuju, pa je obnovljeno primirje pre pauza nego rešenje.
Odlaganje Vensovog puta dodatno govori da Vašington trenutno nema spreman okvir za zaokret. Bez američkog garanta na terenu, posredovanje ostaje na Kataru, čiji su kanali korisni ali ograničeni, jer Doha može da prenese poruke i obezbedi pauzu, ali ne može da natera ni Izrael ni Hezbolah da odustanu od suprotstavljenih ciljeva. Sve dok pitanje povlačenja stoji otvoreno, svaki incident na granici nosi rizik da ponovo sruši i diplomatiju i zatišje.
Da li će Katar uspeti da održi ovu pauzu dovoljno dugo da se velike sile vrate za pregovarački sto, ili nas čeka još jedan ciklus u kome jedan pucanj poništava nedelje pregovora?
