Australija prvi put potvrdila visoko patogeni ptičji grip H5

Australija je do sada bila poslednji veliki kontinent bez visoko patogenog ptičjeg gripa H5, a ta činjenica imala je i praktičan značaj za srpske i evropske izvoznike, jer je upravo odsustvo virusa godinama održavalo poseban sanitarni status australijske trgovine živinom i jajima. Tim važnije je saopštenje koje je australijska vlada objavila 20. juna 2026, a kojim je prvi put potvrđena detekcija soja H5 na australijskom kopnu. Reč je o tektonskom pomaku u globalnoj geografiji bolesti koja Evropu i Balkan već godinama pogađa kroz periodična uginuća jata i poskupljenja jaja.

Virus je potvrđen kod jedne jedine ptice, smeđeg pomornika, krupne migratorne morske vrste koja gnezdo vije na subantarktičkim ostrvima i Antarktiku, a tokom seobe doleće do australijskih obala. Bolesna jedinka pronađena je 14. juna u Nacionalnom parku Cape Le Grand u Zapadnoj Australiji, na obali udaljenoj oko 700 kilometara jugoistočno od Perta. Laboratorijska analiza potvrdila je prisustvo soja koji već cirkuliše širom sveta, ali koji do sada nije bio zabeležen na australijskom tlu.

Kako je virus stigao na poslednji kontinent koji je bio pošteđen?

Najverovatniji put unosa je upravo ptica koja ga je i donela. Smeđi pomornik pripada vrstama koje se kreću između Antarktika i južnih kopnenih masa, pa epidemiolozi unos virusa preko migratornih morskih ptica smatraju očekivanim mehanizmom prelivanja. Soj H5 širio se poslednjih godina dramatičnom brzinom, od Evrope preko Severne i Južne Amerike, sve do antarktičkog regiona, gde je već izazvao masovna uginuća morskih ptica i tuljana. Australija je geografskom izolovanošću dugo odlagala neizbežno, ali kontinent okružen okeanom nije bio zaštićen od ptica koje taj okean prelaze.

Australijske vlasti za sada poručuju da je nalaz ograničen na divlju populaciju i da nema indicija o širenju na komercijalnu živinu, što je ključno za prehrambeni sektor zemlje. Nadležne službe pojačale su nadzor duž obale i pozvale građane da prijave svako neobično uginuće divljih ptica, ne dirajući uginule jedinke. Iz perspektive javnog zdravlja, rizik za ljude ostaje nizak, jer se virus prenosi gotovo isključivo bliskim kontaktom sa zaraženim pticama.

Šta ovo znači za Srbiju i evropsko tržište?

Za Srbiju i region poruka je dvostruka. Prvo, potvrda da na planeti više praktično ne postoji teritorija imuna na H5 menja računicu trgovine živinskim proizvodima i može da utiče na cene jaja i mesa, koje su u Evropi ionako osetljive na svaki novi talas bolesti. Drugo, australijski slučaj je podsetnik da je nadzor nad divljim pticama, posebno duž migratornih koridora preko Panonske nizije, prva linija odbrane. Srpska veterinarska služba poslednjih sezona beležila je izolovane slučajeve u divljim jatima, a iskustvo pokazuje da rana detekcija kod divljih ptica često prethodi problemima u komercijalnim farmama.

Evropska komisija i njena Agencija za bezbednost hrane prate situaciju u realnom vremenu, jer global cirkulacija ovog soja znači da nijedna zemlja ne može da posmatra australijski nalaz kao udaljenu egzotiku. Multilateralni nadzor, razmena podataka kroz Svetsku organizaciju za zdravlje životinja i koordinacija laboratorija postaju važniji nego ikad, upravo zato što virus ne poznaje granice koje ljudi crtaju.

Ostaje pitanje koje bi svaki čitalac trebalo da postavi sebi pred sledeću kupovinu jaja: ako je i Australija, najizolovaniji veliki kontinent, najzad popustila pred ovim virusom, koliko su zaista spremne službe na našim granicama da prepoznaju prvi znak kada do njega dođe?