Australija briše veštačku inteligenciju sa top liste
ARIA je izmenila kodeks lista: pesme napravljene isključivo veštačkom inteligencijom više ne mogu na listu, povod je sporna obrada Madonine „Like a Prayer“.
U julu je obrada Madonine pesme „Like a Prayer” bila najpuštanija numera na australijskom radiju i stigla je do četvrtog mesta na dve ARIA liste. Iza mešanja vokala i bubnjeva, pokazalo se kasnije, stajala je veštačka inteligencija, i baš taj slučaj je naterao Australijsko udruženje muzičke industrije (ARIA) da promeni pravila po kojima sastavlja svoje top liste.
ARIA je izmenila Kodeks o listama i iz njega izbacila snimke koji su u celini nastali generativnom veštačkom inteligencijom. Da bi pesma ušla na listu, mora biti, kako sada piše u kodeksu, „suštinski ljudsko delo” i ne sme izazivati sumnju u nameštanje strimova ili pozicija. Snimci u kojima veštačka inteligencija ima samo pomoćnu ulogu i dalje mogu da se nađu na listi, pod uslovom da je upotreba zakonita.
Izvori se razilaze oko tačnog datuma kada pravilo počinje da važi. Rolling Stone Australia piše da promena stupa na snagu sa listom koja nosi datum 31. avgust, a objavljuje se 28. avgusta. ABC i SBS, s druge strane, navode samo da nova pravila važe „od petka”, bez preciznog datuma liste.
Šta ARIA sada sme da uradi
Novi kodeks daje ARIA-i nekoliko ovlašćenja koja ranije nije imala:
- da odbije snimak i ne uvrsti ga u anketu za listu
- da ga ukloni sa liste, uključujući i retroaktivno
- da pomeri pozicije ostalih pesama na listi
- da povuče dodeljene sertifikate
- da oduzme nagradu za prvo mesto
Pesma koja ne prođe proveru ne može da konkuriše ni za ARIA nagrade. Izvođač i njegovi predstavnici imaju pravo da ospore odluku i prilože dokaze da je snimak ipak ljudsko delo, kroz proces koji je ARIA takođe dopunila.
Direktorka ARIA-e Anabel Herd objasnila je zašto je promena stigla baš sada.
„Artists already use AI tools in their work, the Charts can and should evolve to keep room for that, but music generated wholesale by services built on artists’ recordings is a different matter.”
Dodala je i da nova pravila daju jasan okvir svakome ko objavljuje muziku u Australiji: „This gives everyone who releases music in Australia a clear rule to work to.”
Ko je pokrenuo promenu
Povod je bila numera producenta i didžeja Džoša Favaza iz Kvinslenda, elektronska obrada Madonine pesme iz 1989. godine. Izvori se i ovde razilaze u detaljima. ABC navodi da je pesma u julu bila najpuštanija na australijskom radiju i da je stigla do četvrtog mesta na dve ARIA liste. SBS piše da je u maju bila druga, a da je sada četvrta na listi australijskih singlova. Rolling Stone Australia dodaje podatak da je numera na Spotifaju sakupila preko 38 miliona strimova, taj broj se ne pojavljuje u tekstu SBS-a.
Favaz je isprva govorio da je veštačku inteligenciju koristio „kao alat”, bez detalja. Tek posle istrage ABC-ja ažurirao je podatke o pesmi na Spotifaju i naveo da su vokali i bubnjevi generisani veštačkom inteligencijom.
Odluka ARIA-e prati smernice Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI), donete u julu 2026, koje je do sada prihvatilo više od 20 lista širom sveta. IFPI upozorava da se modeli veštačke inteligencije treniraju na snimcima izvođača bez dozvole nosilaca prava.
Spotifaj je krenuo drugim putem: uveo je oznaku za veštačke muzičke „persone”, ali je ona vidljiva samo na profilu izvođača, ne i na pojedinačnim snimcima. Slušalac tako i dalje ne može da zna da li je baš ta pesma koju pušta nastala uz pomoć veštačke inteligencije.
O ovoj temi smo već pisali kada je Epl mjuzik najavio da će obeležavati pesme nastale uz veštačku inteligenciju. ARIA sada ide korak dalje od pukog obeležavanja: takva pesma više ne može ni da uđe na listu, a kamoli da osvoji nagradu.
