Snažan zemljotres jačine 5,8 pogodio Krit, nema žrtava

Ostrvo Krit, najpopularnija letnja destinacija u kojoj svake sezone boravi i veliki broj turista iz Srbije, pogodio je u subotu, 20. juna, snažan zemljotres čija je jačina prema različitim seizmološkim službama procenjena na između 5,4 i 5,8 stepeni Rihterove skale. Prvi, slabiji potres jačine 4,8 stepeni zabeležen je u 11.31 časova po atinskom vremenu, a ubrzo zatim usledio je glavni, znatno jači udar. Za sada nema izveštaja o povređenima ni o materijalnoj šteti, što je vest koja će umiriti hiljade građana koji upravo ovih dana planiraju putovanje na grčko primorje.

Epicentar je lociran u moru, na oko 69 kilometara jug-jugozapadno od grada Retimna na severnoj obali ostrva. Dubina žarišta je predmet razlike između izvora: Evropsko-mediteranski seizmološki centar procenio je da se nalazila na oko trinaest kilometara, dok pojedini srpski mediji navode dubinu od dvadeset šest kilometara. Veća dubina i udaljenost epicentra od naseljenih mesta uobičajeno znače da se trešnja na kopnu oseti slabije, što delom objašnjava odsustvo prijava o štetama uprkos relativno visokoj magnitudi.

Zašto je Krit toliko izložen zemljotresima?

Geografska realnost ostrva nije slučajna. Krit leži na Helenskom luku, zoni u kojoj se Afrička tektonska ploča podvlači pod Egejsku mikroploču, što ovaj deo istočnog Mediterana čini jednom od seizmički najaktivnijih oblasti čitave zapadne Evroazije. Upravo zato Grčka raspolaže gustom mrežom mernih stanica i razrađenim protokolima za reagovanje, a stanovništvo je naviklo na povremene potrese koji ne ostavljaju posledice.

Razlika u zvaničnim brojkama ovog puta nije neobična. Nacionalna opservatorija u Atini procenila je magnitudu na 5,4 stepena, nemački istraživački centar za geonauke GFZ na 5,8, dok je specijalizovani portal Volcano Discovery zabeležio potres u blizini Hanje. Ovakva odstupanja su rutinska u prvim satima nakon događaja, jer različite ustanove koriste različite modele i mreže senzora, a konačna, usaglašena vrednost obično se objavljuje kasnije, nakon obrade podataka sa više stanica.

Šta ovo znači za putnike iz Srbije?

Za građane Srbije koji planiraju letovanje na Kritu, poruka nadležnih je za sada umirujuća. Grčke vlasti nisu izdale upozorenje na cunami niti naredbu o evakuaciji, a aerodromi i lučke kapije nastavljaju da rade normalno. Saveti ostaju standardni: pratiti zvanična obaveštenja Grčke seizmološke službe i lokalnih organa, a u slučaju jačeg potresa udaljiti se od obale zbog teoretskog rizika od talasa.

Ono što ovaj događaj pokazuje jeste koliko je važno razlikovati prve, često neusaglašene procene od proverenih informacija. U eri u kojoj se svaka trešnja u sekundi pretvori u naslov, mirna reakcija institucija vredi više od senzacionalizma. Grčka je kroz vekove naučila da živi sa tlom koje se pomera, a njeni sistemi ranog upozorenja danas su među najboljima u regionu.

Hoćete li sledeći put kada vidite vest o zemljotresu sačekati zvaničnu potvrdu pre nego što se zabrinete?