Iran demantuje Trampa: nismo pristali na inspekcije
Dok Donald Tramp tvrdi da je Teheran u celosti pristao na inspekcije MAAE daleko u budućnost, iranski zvaničnici i IRGC mediji to otvoreno demantuju.
- Tramp je 23. juna tvrdio da je Iran "potpuno i u celosti" pristao na inspekcije MAAE daleko u budućnost.
- Iranski portparol Esmail Bagai kaže da nije zakazana nijedna poseta inspektora i da Teheran nije pregovarao o nuklearnom programu.
- IRGC-bliska agencija Tasnim demantuje dogovor i brani "politiku nuklearne dvosmislenosti".
- Spor traje uz pregovore Irana, Katara, Pakistana i SAD u okviru 60-dnevnog roka.
Jedna izjava sa Truth Social-a, pa onda zid demantija iz Teherana. Tako je izgledao utorak, 23. jun, u sporu oko nuklearne mape puta koji se odjednom otvorio na otvorenoj sceni. Donald Tramp je seo za tastaturu i objavio da je Iran “potpuno i u celosti pristao” na inspekcije Međunarodne agencije za atomsku energiju, i to “daleko u budućnost”. Nekoliko sati kasnije, iz Teherana je stigao odgovor koji nije ostavljao mesta tumačenju: ništa od toga nije dogovoreno.
Ovo nije sitno nesporazumevanje oko formulacija. Reč je o dve strane koje istog dana, pred svetskom javnošću, tvrde suprotno o istom dokumentu. Tramp je u svojoj objavi pomenuo “nuklearno poštenje” i “velike ustupke” iranske strane, a kao posledicu naveo da Ormuski moreuz ostaje otvoren, uz napomenu da američke snage zadržavaju mogućnost da ponovo uvedu blokadu. Potpredsednik Džej Di Vens je dan ranije otišao i korak dalje, rekavši da je Iran pristao da inspektori pregledaju lokacije pogođene tokom bombardovanja.
Zašto Teheran tvrdi suprotno?
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izašao je pred novinare u Teheranu i postavio stvari drugačije. Po njegovim rečima, nije zakazana nijedna poseta inspektora, a Iran uopšte nije pregovarao o svom nuklearnom programu na način kako to predstavlja Vašington. To je direktna kontradikcija onome što su izrekli i Tramp i Vens, i to ne kroz neki anonimni izvor, već kroz zvaničnog glasnogovornika države.
Ton iz Teherana dodatno je pooštrila agencija Tasnim, bliska Revolucionarnoj gardi. Ona je ne samo demantovala dogovor, već je navela da bi dolazak inspektora na pogođene lokacije prekršio Memorandum koji reguliše saradnju. Tasnim je otišao i dalje, braneći “politiku nuklearne dvosmislenosti” kao stratešku iransku prednost koju ne treba olako ispuštati iz ruku. Drugim rečima, neizvesnost oko toga šta Iran tačno ima i gde se nalazi tretira se kao adut, a ne kao problem koji treba rešiti pred kamerama.
U pozadini cele priče teku pregovori u kojima učestvuju Iran, Katar, Pakistan i Sjedinjene Države, i to u okviru roka od 60 dana. To je važan detalj jer objašnjava zašto obe strane imaju motiv da javnost čuje baš njihovu verziju. Za Vašington je poruka o pristanku Irana dokaz uspeha pritiska. Za Teheran je demanti način da pred domaćom publikom i regionom ne deluje kao strana koja je popustila.
Šta dalje sa mapom puta?
Najveći problem ovde nije ni jedna ni druga izjava sama po sebi, već prazan prostor između njih. Kada se dogovor o mapi puta tumači na dva potpuno suprotna načina, svaki naredni korak postaje sporan pre nego što se uopšte napravi. Ako MAAE pošalje inspektore a Teheran ih dočeka stavom da poseta krši Memorandum, dobijamo novu krizu umesto deeskalacije. Ako ih ne pošalje, Tramp ostaje sa objavom koju činjenice na terenu ne potkrepljuju.
Za sada ostaje da se prati šta će se dešavati unutar onih 60 dana i da li će neka treća strana, Katar ili Pakistan, ponuditi formulaciju koja zadovoljava obe prestonice. Do tada svaki novi nastup nosi rizik da produbi raskorak. Pitanje za vas: kome verujete kada dve strane istog dana tvrde suprotno, objavi sa Truth Social-a ili portparolu koji izlazi pred novinare u Teheranu?
