Tramp zapretio američkim taksama na Hormuz ako dogovor ne padne
Vašington poručuje da Iran neće naplaćivati prolaz kroz Ormuski moreuz, ali da bi SAD mogle da uvedu takse kao naknadu ako se finalni sporazum ne postigne za 60 dana.
- Tramp je zapretio uvođenjem američkih taksi na prolaz kroz Ormuski moreuz ako se finalni sporazum sa Iranom ne postigne za 60 dana.
- Vašington poručuje da Iran neće naplaćivati prolaz, ali da bi naplatu mogle da preuzmu SAD kao naknadu za bezbednosne usluge.
- Pretnja je usledila nakon iranskog ponovnog zatvaranja moreuza zbog izraelskih napada na Liban.
- Privremeni sporazum daje pregovaračima 60 dana za nuklearni dogovor, uz mogućnost produženja.
Za zemlju koja gotovo polovinu nafte i gasa uvozi posredno, preko tržišta vezanih za Zaliv, svaka pretnja naplatom prolaza kroz Ormuski moreuz nije apstraktna vest iz daljine, već pitanje cene goriva na beogradskim pumpama. Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp zapretio je da bi Vašington mogao da uvede američke takse na prolaz brodova kroz taj uski tesnac, najprometniju naftnu arteriju sveta, ukoliko se finalni sporazum sa Iranom ne postigne u roku od 60 dana. Time je u već zamršen spor oko moreuza uveden potpuno nov ugao, koji geopolitičku realnost Zaliva pomera sa sigurnosnog na komercijalni teren.
Tramp je istakao da privremeni aranžman predviđa prolaz bez ikakvih taksi tokom narednih 60 dana i da Iran, prema tom dogovoru, neće naplaćivati prolaz. Naplatu, međutim, ne isključuje u potpunosti, već je premešta na drugu stranu. Po njegovim rečima, eventualne takse predstavljale bi naknadu Sjedinjenim Državama “za usluge pružene kao Anđeo čuvar zemljama Bliskog istoka”, uz obrazloženje da bi tim novcem bili nadoknađeni prošli, sadašnji i budući troškovi američkog vojnog prisustva u regionu. Reč je o retorici koja diplomatski kanal pretvara u svojevrsni račun za zaštitu.
Šta zapravo znači pretnja taksama na prolaz
Ormuski moreuz je tačka kroz koju prolazi približno petina svetske trgovine naftom, pa svaka najava dodatnih nameta odmah pomera procene na tržištu energenata. Trampova pretnja usledila je kao reakcija na iransko ponovno zatvaranje moreuza, koje je Teheran obrazložio izraelskim napadima na Liban. Time se otvara lanac uzajamnih poteza u kojem se bezbednosna kriza i pitanje slobodne plovidbe prepliću, a svaki novi sloj naplate, bez obzira na to ko je predlaže, na kraju se preliva na uvozne cene.
Privremeni sporazum, oko kojeg se sada vodi pregovaranje, ostavlja stranama rok od 60 dana da postignu nuklearni dogovor, uz izričito predviđenu mogućnost produženja. U tom prozoru prolaz bi, prema Trampovim rečima, ostao bez taksi. Ono što ostaje nejasno jeste pravni osnov po kojem bi jedna država naplaćivala prolaz kroz moreuz koji se ne nalazi pod njenim suverenitetom, a koji međunarodno pomorsko pravo tretira kao tranzitni prolaz otvoren za sve zastave.
Zašto je ovo važno za Srbiju i region
Za Srbiju, koja energetsku stabilnost gradi na kombinaciji ruskih, zaličkih i evropskih izvora, svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu prenosi se na cenu nafte na svetskim berzama, a odatle i na domaće tržište. Region Zapadnog Balkana, bez sopstvenih velikih nalazišta, posebno je osetljiv na svaki skok premije rizika koji prati ovakve najave. Upravo zato se ono što deluje kao udaljeni spor između Vašingtona i Teherana vrlo brzo pretvara u stavku u budžetu domaćinstava.
Evropske institucije za sada uzdržano prate situaciju, svesne da bi uvođenje bilo kakvih taksi na ključnu naftnu arteriju moglo da uzdrma krhku ravnotežu na tržištu energenata i dodatno optereti transatlantsku vezu, koja se i bez ovog spora nalazi pod pritiskom. Brisel ima razloga da strahuje da bi komercijalizacija prolaza postavila presedan koji bi se kasnije teško vraćao u okvire multilateralizma.
Naredna dva meseca pokazaće da li je Trampova najava pregovaračka poluga ili stvarna namera. Da li bi naplata prolaza kroz vode koje pripadaju drugima zaista mogla da postane nova alatka spoljne politike, ili će rok od 60 dana ostati samo još jedan ultimatum bez nastavka?
