Rusija širi ofanzivu na Sumi, Ukrajina pali rafinerije

Za Srbiju, čija energetska ravnoteža i dalje zavisi od ruske nafte, a spoljna politika se svakodnevno meri između Brisela i Moskve, ono što se ove nedelje odigrava na severu Ukrajine nije daleka vest sa fronte. Svaka zapaljena rafinerija menja logiku tržišta na koje se oslanja i beogradska pumpa, a svako pomeranje ruske ratne mašinerije prema Sumskoj i Harkovskoj oblasti dodatno steže prostor za srpsko diplomatsko balansiranje. Rusija je ove nedelje najavila da širi ofanzivu i da namerava da uspostavi takozvanu tampon zonu duž severne granice Ukrajine, dok istovremeno njena letnja kampanja gubi zamah uz gubitke kakvi se retko priznaju u Moskvi.

Ruski izvori tvrde da je zona već formirana duž više od pedeset odsto granice, ali stvarnost na terenu deluje znatno komplikovanije. Al Jazeera je izvestila da je letnja ofanziva posustala i da je samo u junu skoro četrdeset hiljada ruskih vojnika izbačeno iz stroja, računajući poginule i ranjene. To je cena zbog koje se u ruskoj prestonici, prema istim procenama, oseća sve veća nervoza, jer teritorijalni pomaci ostaju skromni u odnosu na uloženo.

Tampon zona kao politički signal

Koncept tampon zone Moskva koristi kao politički, a ne samo vojni instrument. Predstavljajući severne oblasti Ukrajine kao pretnju sa koje navodno stižu napadi, Kremlj gradi opravdanje za dalje pomeranje linije razgraničenja i za produžavanje rata u nedogled. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio je oštro, nazvavši ruske planove za Sumi i Harkov ludim i poručivši da će se ukrajinske snage odupreti svakom pokušaju zauzimanja tih teritorija.

Iza retorike stoji hladan proračun. Ako Moskva ne može da ostvari proboj na jugu i istoku, otvaranje pritiska na severu služi da rasteže ukrajinsku odbranu i da domaćoj javnosti pruži sliku inicijative. Za evropske kancelarije, koje rat prate kroz prizmu sopstvene bezbednosti i sankcionog režima prema Rusiji, ovakvo širenje fronta znači da se nada u brzo primirje ponovo odlaže.

Šta Ukrajina dobija udarima duboko u pozadini?

Umesto da čeka rusku inicijativu, Kijev je odabrao da rat prenese na rusku ekonomsku pozadinu. Ukrajinski dronovi pogodili su luku i vazduhoplovnu školu u Taganrogu, a zatim zapalili rafineriju Ilski, jedno od postrojenja koje snabdeva rusko tržište gorivom. Institut za proučavanje rata navodi da Ukrajina ulazi u novu fazu izolacije Krima, pri čemu je Jevpatorija ostala bez struje posle napada dronovima.

Logika je jasna. Rafinerije i luke pretvaraju rusku dubinu u ranjivu metu i direktno pogađaju prihode od nafte kojima se finansira ratna mašinerija. Svaki pogođeni pogon znači manje goriva na ruskim pumpama, duže redove i pritisak na cene, što je poruka usmerena koliko ka vojsci toliko ka ruskim građanima. Kijev u narednim danima očekuje isporuku američkih sistema Patriot, koji bi trebalo da ojačaju odbranu neba iznad gradova koji su mesecima na udaru.

Za region i za Srbiju, ovaj dvostruki potez, rusko širenje kopnene ofanzive i ukrajinski udari po energetskoj infrastrukturi, znači da se rat ne primiruje nego menja oblik. Umesto rovovske statike, sve više dobijamo sukob u kojem se pobeda meri kilometrima jednako koliko i barelima. Da li će udari po rafinerijama i najava tampon zone približiti pregovarački sto ili ga još jednom pomeriti u nedogled?