Tramp najavio obraćanje naciji u udarnom terminu o izborima

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp obratiće se naciji u četvrtak u 21 čas, u udarnom televizijskom terminu koji Bela kuća po pravilu čuva za teme prvog reda, a najavljena tema nije rat sa Iranom nego izborni sistem sopstvene zemlje. Za Beograd to nije udaljena vest: sastav Kongresa koji se bira u novembru određuje ko u naredne dve godine piše američku politiku prema Zapadnom Balkanu, od sankcionog režima do tempa kojim Vašington podržava ili usporava evropsku perspektivu regiona, pa svako otvaranje pitanja legitimiteta tih izbora ulazi i u srpsku geopolitičku računicu.

Tramp je novinarima najavio da ima „stvarno velike vesti”, ali nije ponudio nijedan detalj. Iz onoga što je do sada rekao, govor bi trebalo da se vrti oko tri teme: „slobodnih i poštenih izbora”, bezbednosti mašina za glasanje i izbornog integriteta u širem smislu. U Vašingtonu se očekuje da će predsednik tvrditi kako novi deklasifikovani obaveštajni podaci otkrivaju plan strane države da se umeša u izbore 2020, čime bi obaveštajni aparat po prvi put bio uveden kao argument u raspravu koju je do sada vodio isključivo politički.

Zašto Vašington ponovo otvara pitanje mašina za glasanje?

Zato što je to jedina tačka na kojoj se dve različite Trampove agende spajaju u jednu rečenicu. Prva je retrospektivna: predsednik godinama ponavlja odavno opovrgnute teorije zavere o svom porazu od Džozefa Bajdena 2020, i svaki novi materijal koji bi taj poraz predstavio kao posledicu tuđe intervencije, a ne biračke odluke, ima za njega očiglednu vrednost. Druga je prospektivna i praktičnija: Tramp je poslednjih nedelja pojačao pozive republikancima u Kongresu da usvoje strožija savezna pravila glasanja pre nego što se glasačke mašine u novembru uopšte upale.

Ta druga agenda je ono što treba pratiti. Izborna administracija u Sjedinjenim Državama je istorijski poslovi država, ne Vašingtona, i svaki pokušaj da se pravila glasanja centralizuju saveznim zakonom pokreće ustavnu raspravu koja traje duže od jednog izbornog ciklusa. Ako predsednik u četvrtak sa nacionalne televizije zatraži konkretan zakon, republikanska većina dobija rok koji sama nije postavila, a demokrate dobijaju kampanjsku temu za koju nisu morale da plate ni dolar.

Iran, Kongres i računica pred novembar

Termin govora je sam po sebi podatak. Dogovor o okončanju rata sa Iranom se raspada, a predsednik bira da udarni termin, najskuplju robu u američkoj politici, potroši na mašine za glasanje. Jedno tumačenje je da Bela kuća zaključuje kako joj domaća izborna tema donosi više od objašnjavanja bliskoistočnog neuspeha. Drugo je da će se dve teme spojiti u istom govoru, jer je „strano mešanje” formulacija dovoljno elastična da pokrije i obaveštajni dosije iz 2020. i aktuelnog protivnika.

Za evropske kancelarije, uključujući i one koje prate Srbiju, poruka je ista bez obzira na tumačenje: transatlantska veza u naredna četiri meseca ulazi u fazu u kojoj Vašington raspravlja sam sa sobom. Diplomatski kanali koji zavise od predvidivosti američke pozicije, a to su gotovo svi kanali koji Beogradu nešto znače, radiće u uslovima u kojima je i sam izborni ishod predmet spora pre nego što se glasanje dogodi.

Ono što se u četvrtak u 21 čas neće čuti verovatno je važnije od onoga što hoće. Ako deklasifikovani materijal bude predstavljen bez dokumenta koji se može pročitati, govor ostaje politički čin. Ako dokument postoji i bude objavljen, rasprava se seli u Kongres, gde obe stranke imaju svoje obaveštajne odbore i svoje razloge da ih koriste.

Da li mislite da će Trampov govor promeniti nešto u pravilima novembarskih izbora, ili je reč o kampanji koja je počela ranije nego obično?