Ukrajinski parlament izabrao Koreckog za premijera uz proteste
Vrhovna rada je sa 289 glasova potvrdila šefa Naftogaza Serhija Koreckog za novog premijera, dok su stotine građana pred parlamentom protestovale zbog smene ministra odbrane.
- Vrhovna rada izabrala Serhija Koreckog, dosadašnjeg šefa Naftogaza, za premijera sa 289 glasova.
- Volodimir Zelenski izbor je obrazložio njegovim iskustvom u energetici pred novu ratnu zimu.
- Stotine demonstranata protestovale pred parlamentom zbog smene ministra odbrane posle svega šest meseci.
- Ruske balističke rakete pogodile Kijev oko 1 sat po lokalnom vremenu: 2 poginula, 6 ranjenih, među njima i šesnaestogodišnjak.
Rekonstrukcija vlade usred rata retko kada je samo unutrašnje pitanje jedne države, a za Srbiju, koja nabavku gasa i električne energije prati sa posebnom pažnjom svake zime, poruka iz Kijeva je nedvosmislena: energetika je postala prva linija odbrane. Vrhovna rada Ukrajine potvrdila je danas Serhija Koreckog, dosadašnjeg predsednika uprave državnog Naftogaza, za novog predsednika vlade, sa 289 glasova, čime je predsednik Volodimir Zelenski dobio kabinet skrojen za ono što u Kijevu već nazivaju najtežom ratnom zimom.
Zelenski je izbor obrazložio upravo Koreckijevim iskustvom na čelu najveće ukrajinske energetske kompanije, u trenutku kada ruski udari sistematski gađaju termoelektrane, gasnu infrastrukturu i distributivnu mrežu. Dosadašnja premijerka Julija Sviridenko podnela je ostavku pošto je najava rekonstrukcije stavila tačku na njen mandat, a smena na vrhu vlade došla je u paketu sa nizom kadrovskih poteza koji su, kako se pokazalo, izazvali i prvu vidljivu pukotinu u ratnoj koheziji.
Zašto je energetika presudila izboru premijera?
Odluka da se čovek iz Naftogaza postavi na čelo vlade nije simbolična. Ukrajina ulazi u zimu sa oštećenim proizvodnim kapacitetima i sa uvozom koji zavisi od evropske solidarnosti i finansijske podrške zapadnih partnera. Korecki je poslednje godine proveo pregovarajući o snabdevanju, skladištenju gasa i hitnim popravkama, pa je njegovo imenovanje čitljivo kao poruka da će zimska bezbednost energetskog sistema biti glavni kriterijum rada nove vlade. Za region jugoistočne Evrope, uključujući Srbiju, to nije apstrakcija: svaki poremećaj na ukrajinskom tržištu i svaki novi udar na infrastrukturu prelivaju se na cene i tokove na kontinentu.
Politički trošak te rekonstrukcije pokazao se odmah pred zgradom parlamenta. Stotine demonstranata izašle su na ulicu protiveći se smeni ministra odbrane Mihajla Fjodorova, koji je funkciju obavljao svega šest meseci. Reč je o retkom prizoru javnog protesta u zemlji pod ratnim stanjem, gde su okupljanja ograničena, a kritika vlasti tokom invazije uglavnom prigušena. Transparenti sa porukom nezadovoljstva pred Radom signaliziraju da ni ratna disciplina ne poništava u potpunosti unutrašnju političku dinamiku.
Šta smena vlade znači za tok rata?
Dok je parlament glasao, ratna realnost potvrdila je hitnost energetskog fokusa nove vlade. Ruske balističke rakete pogodile su Kijev oko jedan sat po lokalnom vremenu, usmrtivši dve osobe i ranivši šestoro, među kojima i šesnaestogodišnjaka. Iste noći, ruska vojska gađala je i infrastrukturu u Odesi, kao i jedno civilno preduzeće u blizini Harkova, u obrascu udara koji sve otvorenije cilja privredu i svakodnevni život, a ne samo front.
Rekonstrukcija vlade u ovakvom trenutku nosi dvostruku poruku. Prema unutra, ona treba da pokaže da Kijev prioritetom postavlja preživljavanje energetskog sistema i otpornost civilnog stanovništva. Prema spolja, prema Briselu i zapadnim prestonicama koje finansiraju ukrajinsku odbranu, ona je pokušaj da se kroz tehnokratski, energetski profilisan kabinet obezbedi kontinuitet podrške. Ostaje pitanje koliko će novi premijer imati manevarskog prostora između vojnih potreba, energetske krize i sada već vidljivog nezadovoljstva dela javnosti.
Da li mislite da smena vlade usred rata jača ili slabi ukrajinsku poziciju pred pregovaračkim stolom, i kako se to prelama na energetsku bezbednost našeg regiona?
