Moskva poziva strance da napuste Kijev, najavljuje udare po centrima odlučivanja

Rusko ministarstvo spoljnih poslova uputilo je u sredu uveče i ponovilo u četvrtak ujutru apel stranim državljanima i diplomatama u Kijevu da napuste ukrajinsku prestonicu pred nove vojne operacije. One ciljaju, kako se navodi, „centre odlučivanja, komandna mesta i pogone za proizvodnju dronova“.

Apel je dostavljen preko ruskih ambasada u trećim zemljama. Prvi je javni signal Moskve da planira novi talas udara po Kijevu posle masivnog napada od 24. maja, kada je 90 raketa i 600 dronova pogodilo prestonicu, ostavivši najmanje dvoje mrtvih i 77 ranjenih.

Za Srbiju, koja u Kijevu ima ambasadu i nekoliko stotina državljana koji žive ili rade u Ukrajini, ovaj apel nije procesna formalnost. To je konkretna bezbednosna informacija koju je Ministarstvo spoljnih poslova preko stalne misije u OEBS-u u Beču odmah razmenilo sa partnerima.

Beogradska ambasada u Kijevu, koja od februara 2022. radi u smanjenom kapacitetu sa tri diplomate, u sredu uveče izdala je preporuku srpskim državljanima da se izmeste u oblasti Lavova i Užhoroda, gde je rizik od raketnih udara značajno manji.

Predsednik Volodimir Zelenski je u sredu, na zajedničkoj konferenciji sa premijerom Denisom Šmihalom, bio jasan:

Ruski apel je klasična kombinacija pretnje i informacionog rata koju Kijev tretira kao pokušaj demoralizacije, a ne kao operativnu najavu.

Šef vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov u istom obraćanju ocenio je da Moskva pribegava ovom obrascu kada „na frontu nema šta da pokaže“. Ukrajinske snage u prethodnih mesec dana zabeležile su povratak tri sela u Donjeckoj oblasti i napad na bazu rezervnih pilota dronova u Krasnodarskom kraju.

Tri tehničke razlike u odnosu na napad od 24. maja

Tri tehnička pomaka razlikuju najavu od prethodne eskalacije:

• Vrsta oružja: Moskva je u napadu od 24. maja prvi put upotrebila hipersonično balističko sredstvo Orešnik, prema potvrdi Generalštaba Ukrajine, što je tehnološki skok u odnosu na do tada korišćene Iskandere i Kalibre
• Dubina ciljanja: dronovi tipa Šahid sada lete koridorima 200 do 300 kilometara unutar Ukrajine, na trasama koje ranije nisu pokrivali
• Obrazac: napadi su tempirani da poklope evropske diplomatske kalendare, pre nego što Visoka predstavnica Kaja Kalas izađe sa novim paketom mera

Brisel je preko Visoke predstavnice Kalas u ponedeljak najavio paket od pet milijardi evra za ojačanje ukrajinske vazdušne odbrane, sa konkretnim akcentom na isporuku dodatnih sistema Patriot i borbenih sistema IRIS-T. Finansiraju ga Nemačka, Holandija i skandinavske članice. Po informacijama iz Berlina, Bundeswehr je u sredu odobrio transfer dodatnog Patriot sistema, što su nemačka odbrambena industrija i Kancelarova kancelarija potvrdili paralelno.

Vašington uzdržan, Beograd prati signale

Vašington u ovoj fazi ostaje uzdržan u javnim porukama. Državni sekretar Marko Rubio je u utorak rekao da SAD „nemaju trenutno informacije koje bi opravdale evakuaciju američkih državljana iz Kijeva“, ali da prate situaciju zajedno sa NATO partnerima. Stav se razlikuje od ruske ambasade u Kijevu, koja je već u februaru 2022. povukla osoblje i sada poziva strance da slede taj korak. Američka ambasada u Kijevu i dalje radi u punom kapacitetu, sa rotacijom diplomata svakih šest nedelja.

Beograd, koji nije sankcionisao Rusiju i istovremeno priznaje teritorijalni integritet Ukrajine, signal Moskve ne komentariše javno. Diplomatska komunikacija sa Kijevom obavlja se preko ambasade. Ministarstvo spoljnih poslova u sredu uveče preporučilo je svim srpskim državljanima da odlože sva putovanja u Ukrajinu, osim ako su humanitarne ili novinarske prirode, sa rokom važenja preporuke do daljnjeg.

Šta očekujete da se desi u narednih sedam dana, dramatičnu eskalaciju ili nastavak rata zamora kakav traje od jeseni 2025. godine?