Rubio i Lavrov u Manili: 35 minuta bez proboja o Ukrajini
Šef američke diplomatije i ruski ministar razgovarali su oko 35 minuta na marginama samita ASEAN u Manili, ali okvir iz Anhoridža ostao je mrtvo slovo, a rat u Ukrajini bez izgleda na skoro primirje.
- Marko Rubio i Sergej Lavrov razgovarali su oko 35 minuta na marginama samita ASEAN u Manili, bez vidljivog proboja.
- Obe strane razgovor su opisale kao iskren, ali bez osnova za optimizam u pogledu okončanja rata u Ukrajini.
- Lavrov je ponovo istakao da Moskva ostaje pri predlozima iz Anhoridža sa susreta Trampa i Putina u avgustu 2025, koje je Rubio odbacio kao neprihvatljive za Kijev.
Za Beograd, koji već drugu godinu balansira između pritiska Brisela da se pridruži sankcionom režimu i istorijskih veza sa Moskvom, svaki susret američkog i ruskog diplomate nosi konkretnu težinu: dok postoji makar diplomatski kanal, srpska pozicija između dve strane ostaje branjiva. Susret u Manili pokazao je, međutim, da tog kanala ima, ali da kroz njega za sada ne prolazi ništa. Državni sekretar Sjedinjenih Država Marko Rubio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarali su oko 35 minuta na marginama ministarskog sastanka Asocijacije država jugoistočne Azije, bez ijednog pomaka ka primirju u Ukrajini.
Obe delegacije razgovor su kasnije opisale kao iskren, što je u diplomatskom rečniku uljudan način da se kaže da suštinskog približavanja nije bilo. Rubio je naglasio da glavna prepreka ostaje pronalaženje uslova prihvatljivih za obe strane, formulacija koja posle skoro tri i po godine rata zvuči gotovo kao priznanje da se pregovori vrte u krug. Ni Vašington ni Moskva nakon Manile nisu ponudili nijedan nov element koji bi opravdao optimizam.
Zašto plan iz Anhoridža ne prolazi?
Ključ nesporazuma leži u okviru koji je Lavrov ponovo stavio na sto. Moskva, kako je ruski ministar poručio, ostaje pri predlozima formulisanim na susretu Donalda Trampa i Vladimira Putina u Anhoridžu, na Aljasci, u avgustu prošle godine. Taj skup je tada najavljen kao potencijalni preokret, ali su detalji dogovora ostali nedorečeni, a mesecima kasnije se pokazalo da ono što je Kremlj razumeo kao osnovu za rešenje Vašington ne može da proda ni Kijevu ni evropskim partnerima.
Rubio je upravo taj okvir odbacio kao neprihvatljiv za Ukrajinu. Reč je o tački u kojoj se transatlantska veza i ruska računica sudaraju najoštrije: ono što Moskva vidi kao velikodušnu ponudu, Kijev čita kao kapitulaciju pod drugim imenom. Time se Anhoridž, umesto u temelj mirovnog procesa, pretvorio u simbol njegovog zastoja. Ponavljanje istog predloga u Manili nije bio pokušaj kompromisa, već potvrda da nijedna strana nije spremna da prva odstupi.
Šta ovaj zastoj znači za region
Za srpsku i širu balkansku publiku poruka iz Manile nije ohrabrujuća. Produženi rat znači produžene sankcije, nastavak energetske neizvesnosti i dalji pritisak na sve zemlje koje, poput Srbije, pokušavaju da zadrže odnose sa obe strane. Evropska perspektiva Beograda i dalje podrazumeva usklađivanje sa spoljnom politikom Unije, a svaki mesec bez primirja produbljuje jaz između te obaveze i ekonomske realnosti oslonjene na rusko tržište i energente.
Geopolitička realnost posle Manile je jasna: postoji forma dijaloga, ali ne i sadržaj. Trideset pet minuta na marginama azijskog samita nije bilo dovoljno ni da se približe pozicije oko najosnovnijeg pitanja, uslova pod kojima bi obe strane sele za sto. Naredni prozor za susret zavisiće od političkog kalendara u Vašingtonu i od toga da li će Kremlj u međuvremenu izaći sa novim predlogom umesto sa starim.
Ako se ni najviši diplomatski nivo dve sile ne pomera dalje od uljudnih fraza, koliko još dugo zemlje između njih, uključujući Srbiju, mogu da odlažu jasan izbor strane?
