Ferford: petorica uhapšena, proverava se veza s Iranom

Britanska antiteroristička policija u ponedeljak je i dalje držala petoricu muškaraca uhapšenih kod vazduhoplovne baze RAF Ferford, koju koristi američko ratno vazduhoplovstvo, dok vojni stručnjaci ispituju eksploziv pronađen u tri zaplenjena kombija. Istraga koja proverava moguću vezu sa Iranom nije samo britanska tema: baze koje SAD i saveznici koriste za operacije protiv Teherana su, po iranskom tumačenju, legitiman cilj, a proxi mreže koje London i Vašington povezuju sa Iranom i Rusijom deluju širom Evrope, uključujući region gde Srbija balansira između Brisela i Moskve.

Šta se dogodilo kod baze Ferford

Naoružana policija je u ranim satima nedelje, posle dojave meštana nešto posle ponoći, zaustavila tri bela kombija u šumi kod sela Velford, u grofoviji Glosteršir. Selo se naslanja na RAF Ferford, bazu u britanskom vlasništvu koju je američko ratno vazduhoplovstvo koristilo tokom decenija sukoba na Bliskom istoku. Petorica muškaraca, čiji identitet nije objavljen, uhapšeni su prvo zbog sumnje na krivična dela iz Zakona o eksplozivima, a potom i zbog sumnje da su pripremali teroristički akt. Policija ih po zakonu može zadržati do 14 dana pre nego što budu optuženi ili pušteni.

Zbog opasnosti od eksploziva proglašen je veliki incident i postavljen kordon od 400 metara, a iz obližnjih 85 domaćinstava u Velfordu evakuisani su stanovnici. Vojni tim za uklanjanje eksplozivnih naprava robotom je pregledao sva tri kombija, a u ponedeljak ujutru meštani se još nisu vratili kućama, dok su vozila i dalje stajala na licu mesta.

Zašto je baš Ferford u fokusu istrage

Iz Ferforda su tokom rata sa Iranom poletali američki bombarderi B-1 i B-52, na oko 160 kilometara zapadno od Londona. Tadašnji britanski premijer Kir Starmer je u martu 2026. odobrio korišćenje britanskih baza za ono što je nazvao „odbrambenim” operacijama protiv iranskih raketa i mesta njihovog lansiranja, pošto je Teheran ranije napao britanske interese i saveznike Londona u Zalivu. Starmer u međuvremenu više nije na čelu vlade: dužnost premijera od 20. jula 2026. obavlja Endi Bernam. Istražitelji za sada nisu zaključili da li je reč o napadu koji stoji iza neke države, i proveravaju mogući trag ka Iranu, Rusiji ili nedržavnim militantnim grupama. RAF Ferford je ranije bio i meta protesta antiratnih aktivista, što istrazi dodatno otežava razdvajanje motiva.

Reakcije iz Londona i Vašingtona

Predsednik SAD Donald Tramp je novinarima u Čikagu rekao da su osumnjičeni bili pod nadzorom duže vreme, zahvaljujući saradnji američkih i britanskih službi.

„Uradili smo odličan posao. Imali smo ih pod istragom. Nameravali su da nanesu veliku štetu našem uporištu. I saradnja sa Britancima je prošla sjajno”, rekao je Tramp.

Britanska policija je, s druge strane, saopštila da su hapšenja pokrenuta pozivom u kasnim satima o „sumnjivim vozilima” u blizini baze. Britanski ministar odbrane Ves Striting nije hteo da otkriva detalje operacije, ali je ocenio da je „bio ponosan trenutak” to što je Tramp prepoznao rad britanske policije i obaveštajnih službi.

„Čim budemo mogli, izvestićemo javnost o ovim licima i o prirodi pretnje”, rekao je Striting za Tajms radio.

Britanski ministar spoljnih poslova Ed Milibend je u ponedeljak ocenio da je incident „podsetnik na pretnje sa kojima se naša zemlja suočava”. On je prošle nedelje u Njujorku, na marginama Ujedinjenih nacija, razgovarao sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem i tom prilikom mu poručio da Britanija neće tolerisati zastrašivanje, pretnje ni neprijateljsko delovanje na svom tlu. Američko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da njegovo osoblje u Ferfordu ostaje na oprezu, ali da iz bezbednosnih razloga neće otkrivati konkretne mere zaštite snaga, dok je američka ambasada u Londonu pozvala Amerikance u Britaniji na oprez.

Šta ovo znači za Evropu i Balkan

Britanske obaveštajne službe su još u martu saopštile da je broj slučajeva nacionalne bezbednosti koji uključuju delovanje neprijateljskih država, među njima Irana, porastao 50 odsto u šest meseci do decembra 2025. Reč je o istom sankcionom režimu i istoj mreži proksi aktera koja se, prema navodima britanskih bezbednosnih zvaničnika, ranije povezivala i sa napadima paljenja i sabotaže u više evropskih zemalja, najčešće uperenim protiv jevrejske zajednice. Za Srbiju, koja nije članica NATO-a i koja održava diplomatski kanal i sa Zapadom i sa Teheranom, ovakva mreža nije apstraktna pretnja iz daleke vesti, nego deo iste geopolitičke realnosti u kojoj se odvija i tranzit ljudi i uticaja kroz Balkan.

Do zaključenja ove istrage identitet petorice uhapšenih ostaje nepoznat, a britanska policija je najavila da će informacije o njima i o prirodi pretnje objaviti tek kada procena bezbednosti to dozvoli, najkasnije do isteka zakonskog roka od 14 dana za podizanje optužnice.