Rubio i Lavrov u Manili: traže se nove ideje za mir
Šefovi diplomatija SAD i Rusije prvi put su na marginama samita ASEAN razgovarali o ratu u Ukrajini, dok se na frontu nastavlja razmena smrtonosnih udara.
- Šef američke diplomatije Marko Rubio i ruski ministar Sergej Lavrov sastali su se 23. jula na marginama samita ASEAN u Manili, prvi put posvećeno ratu u Ukrajini.
- Rubio je poručio da su potrebne nove ideje za mir jer su dosadašnji predlozi bili neprihvatljivi za obe strane.
- Na terenu se nastavila razmena udara: poginulo je po četvoro ljudi u Ukrajini i u Rusiji, uključujući Krim.
- Ruski dron pogodio je benzinsku pumpu u Sumiju, na severoistoku Ukrajine.
Za Srbiju, koja godinama održava krhku ravnotežu između evropske perspektive i tradicionalnih veza sa Moskvom, svaki nagoveštaj razgovora o miru u Ukrajini nosi konkretnu težinu: od pravca sankcionog režima zavise i cena energenata i manevarski prostor koji Beograd ima za sopstvenu spoljnu politiku. Zato sastanak američkog državnog sekretara Marka Rubija i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, održan 23. jula na marginama samita ASEAN u Manili, treba čitati pažljivije nego što bi udaljenost do filipinske prestonice sugerisala.
Reč je o prvom susretu dvojice šefova diplomatija na tom nivou koji je izričito bio posvećen ratu u Ukrajini. Susret se odvijao na marginama regionalnog foruma, u atmosferi u kojoj se diplomatski kanal između Vašingtona i Moskve poslednjih meseci više puta otvarao i zatvarao, bez opipljivog pomaka na frontu. Rubio je posle razgovora poručio ono što je i sam ranije izbegavao da kaže tako otvoreno: da su potrebne nove ideje, jer su dosadašnji predlozi, kako američki tako i ruski, bili neprihvatljivi za suprotnu stranu.
Sastanak koji Beograd prati sa pažnjom
Za razliku od ranijih kontakata, koji su se svodili na razmenu poruka preko posrednika, susret u Manili odvijao se licem u lice i u trenutku kada je jasno da nijedan od dosadašnjih mirovnih okvira nije prošao. Rubijeva formulacija da su potrebni sveži predlozi zapravo je priznanje geopolitičke realnosti: pozicije Kijeva i Moskve i dalje su nespojive po pitanju teritorija i bezbednosnih garancija, a Vašington traži izlaz koji ne bi delovao kao kapitulacija nijedne strane.
Beograd ovakve trenutke prati sa posebnom pažnjom. Svako približavanje ili udaljavanje na liniji Vašington-Moskva menja i kontekst u kojem Srbija vodi svoju politiku vojne neutralnosti i odbija da se pridruži sankcijama Rusiji. Ako bi razgovori u Manili doveli do makar tehničkog primirja, pritisak na države koje nisu uskladile spoljnu politiku sa Evropskom unijom mogao bi da oslabi. Ako pregovori propadnu, sankcioni režim se dodatno učvršćuje, a prostor za balansiranje se sužava.
Da li Manila najavljuje zaokret?
Signali sa terena, međutim, opominju na oprez. Dok su se diplomate rukovale u Manili, razmena udara nije prestala: u ukrajinskim i ruskim napadima poginulo je po četvoro ljudi na obe strane, uključujući Krim, a ruski dron pogodio je benzinsku pumpu u Sumiju, na severoistoku Ukrajine. Takva slika, u kojoj se za pregovaračkim stolom traži mir dok se na hiljadu kilometara dalje nastavlja rat, tipična je za fazu sukoba u kojoj nijedna strana još ne veruje da joj se primirje isplati više od nastavka borbi.
Ostaje otvoreno da li je Manila samo još jedan u nizu kontakata bez nastavka, ili prva tačka nekog šireg diplomatskog procesa. Jedan sastanak na marginama azijskog samita ne pravi mir, ali otvoreno priznanje da dosadašnji predlozi ne valjaju bar pomera raspravu sa mrtve tačke. Sledeći test biće da li iza Rubijevih reči stoji konkretan predlog ili tek želja da se razgovor održi u životu.
Mislite li da razgovori šefova diplomatija dve velike sile mogu da približe kraj rata u Ukrajini, ili je Manila samo diplomatska gesta bez pokrića?
