Iz manastira Rmanj poruka Srbima u Krajini o imanjima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik stigli su u nedelju, 2. avgusta 2026, oko 14 časova u manastir Rmanj u Martin Brodu, na tromeđi Like, Dalmacije i Bosne, gde ih je dočekao episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije. Poruka koja je iz manastirske porte otišla dalje nije se ticala protokola nego imovine: Srbima na području te eparhije rečeno je da ne prodaju svoja imanja. Za Beograd je to konkretnije od svake izjave o podršci, jer prodata zemlja u Drvaru, Petrovcu ili Glamoču nema povratni tok, a ljudi koji tamo ostaju broje se u stotinama, ne u hiljadama.

Dodik je u Rmanju poručio da je važno da Srbi na području Eparhije bihaćko-petrovačke ne prodaju svoja imanja i naveo da to i ne žele. Rekao je i da institucije Republike Srpske pružaju podršku svim četirima opštinama sa srpskim stanovništvom u Federaciji BiH.

Zašto je pitanje imanja postavljeno baš u Rmanju?

Zato što je reč o području na kojem je administrativna granica presekla ono što je ranije bilo jedinstveno srpsko naselje. Vučić je u razgovoru u manastirskoj porti podsetio da su te četiri opštine završile u livanjskom kantonu i da tamo, po njegovim rečima, Hrvata nikada nije bilo više od jednog procenta. Brojke koje je izneo pokazuju o kakvom se pražnjenju radi: u Čipuljićima je pre rata živelo četiri hiljade Srba, danas ih, kako je rekao, nema ni trideset, a u Vukovskom nije ostao niko.

Episkop Sergije zahvalio je predsedniku Srbije na podršci u obnovi manastira i ocenio da je eparhija kojom upravlja preduslov opstanka srpskog naroda u tom delu Krajine.

Stojite ovde danas među nama kao predsednik Srbije, ali i kao naš brat i istinski prijatelj, kao onaj koji razume naše potrebe, ali i našu nemoć. Zato ste se, pomažući Rmanj, upisali u njegovu istoriju koja vas neće zaboraviti i koja će i vas i nas spominjati čak i onda kada se naši koraci više ne budu čuli i kada utihnu naši glasovi. Istorija nepogrešivo pamti

Episkop je govorio i o ulozi crkve za ljude koji su iz tog kraja otišli, povezujući obnovu hramova sa mogućnošću povratka.

Srpska pravoslavna crkva je od presudnog značaja za ljude koji žive ovde, ali i za sve one koji su iz ovih krajeva izbegli. Da nema Crkve i njenih hramova, mnogi ne bi imali gde da se vrate. Crkva povezuje raseljene Srbe sa njihovim zavičajem, a naši hramovi i grobovi čuvaju identitet i pamćenje našeg naroda

Uz obnovu manastira i hramova, u eparhiji se, kako je Sergije naveo, radi i na Centru za istoriju, tradiciju i duhovnost. Na kraju obraćanja zamolio je Vučića i Dodika da nastave da vode računa o Srbima izvan granica Srbije i Republike Srpske.

Koliko je uloženo i u šta

Vučić je u Rmanju rekao da su u obnovu manastira uložili i njegova porodica i država Srbija, i da je državni deo znatno veći. Govoreći o širem ulaganju, naveo je da je Srbija za projekte u tim krajevima izdvojila 142 miliona evra, bez poslednjih deset miliona namenjenih auto-putu. U Drvaru je, prema njegovim rečima, u poslednjim godinama uloženo 4.010.000 evra, od čega je polovina otišla na dugove, a najavio je i novu opremu za pogon u vrednosti od 140.000 evra u roku od petnaest do dvadeset dana, kao i milion i po evra za tržni centar.

Dodik je u Drvaru rekao da se Srbija uvrstila u prvog donatora Republike Srpske u infrastrukturnim projektima, sa preko 140 miliona evra, i da je za tržni centar obećao milion maraka.

Manastir Rmanj podignut je 1443. godine i posvećen je Svetom Nikolaju Mirlikijskom. Tokom vekova je više puta rušen i paljen, a devastiran je i krajem poslednjeg rata. Obnovljeni manastirski hram osveštao je patrijarh srpski Porfirije u septembru 2024. godine. O najavi ove posete pisali smo ranije, u tekstu o tome kako manastir Rmanj dočekuje Vučića i Dodika na Ilindan, i tada je poseta bila predstavljena kao praznična. Ono što je danas iz Rmanja izašlo je operativna poruka, ne praznična.

Pre polaska za Republiku Srpsku, Vučić je na Instagramu napisao: „Duhovno jedinstvo Srba niko ne može da uništi, a Srbija želi, hoće i može da pomogne svom narodu.”

Iz Rmanja je delegacija otišla u Drvar, potom na Petrovačku cestu, gde je položila vence na mestu na kojem je 7. avgusta 1995. godine hrvatski avion napao izbegličku kolonu i gde je stradalo deset civila, među njima četvoro dece, a zatim u Sitnicu kod Ribnika, na slavu hrama Svetog proroka Ilije. Poseti u Rmanju prisustvovali su predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić, ministar pravde Goran Selak, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Radan Ostojić i senator Aleksandar Vulin.

Program u Sitnici bio je raspoređen ovako:

• 9.30, sveta liturgija u hramu Svetog proroka Ilije
• 11 časova, slavski ručak i druženje sa gostima
• 18 časova, okupljanje meštana, gostiju i rukovodstva Republike Srpske
• 18.30, doček predsednika Srbije i episkopa Sergija

Kum slave ove godine bio je ministar pravde Goran Selak, koji je pred praznik pozvao vernike Sitnice i okolnih mesta da se okupe u što većem broju.

Vučić je u Rmanju najavio da će u utorak govoriti otvorenije o odnosu Srbije prema Republici Srpskoj i o greškama napravljenim u proteklih petnaest godina. Do tog obraćanja ostaje i godišnjica stradanja na Petrovačkoj cesti, koja pada pet dana kasnije.