Manastir Rmanj dočekuje Vučića i Dodika na Ilindan

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas u 14 časova dolazi u manastir Rmanj u Martin Brodu, na Ilindan, i to je prva tačka jednodnevnog obilaska zapadnog dela Republike Srpske i Kantona 10 u koji ulaze još Drvar, Manjača i Mrkonjić Grad. Za Beograd je ovo putovanje više od crkvenog datuma: novac iz budžeta Srbije već je uložen u obnovu tog hrama, a nedelja koja sledi nosi centralno obeležavanje stradanja Srba u akciji Oluja, pa se ceo raspored čita kao najava toga šta će Srbija reći 4. avgusta i odakle.

Rutu je objavio sam Vučić, u razgovoru za TV Informer 1. avgusta u 09.22 časova.

Idem za manastir Rmanj, Drvar, Manjaču, pa onda Balkanu, Mrkonjić Grad.

Uz njega u manastir dolazi i Milorad Dodik, predsednik SNSD-a. Goste dočekuju episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije i Svetonikolajevska sveštena obitelj manastira Rmnja.

Zašto je manastir Rmanj važan?

Manastir se nalazi u Martin Brodu, na tromeđi Like, Dalmacije i Bosne, u kanjonu Une. Podignut je 1443. godine i posvećen Svetom Nikolaju Mirlikijskom, što ga svrstava među najstarije srpske bogomolje zapadno od Drine. Kroz vekove je više puta rušen i paljen, a razoren je krajem poslednjeg rata. Novoobnovljeni hram osveštao je patrijarh srpski Porfirije u septembru 2024. godine.

Ta obnova je i razlog zašto Eparhija bihaćko-petrovačka i rmanjska u saopštenju uoči posete izričito pominje predsednika Srbije.

Predsednik Vučić je svesrdnim zalaganjem učestvovao kako lično tako i preko Vlade Republike Srbije u velikoj istorijskoj obnovi manastira Rmnja, koji je osveštan 2024. godine.

Reč je o kraju iz kog je srpsko stanovništvo najvećim delom otišlo u leto 1995, pa svaki obnovljeni objekat u Martin Brodu, Drvaru ili Grahovu ima i tu drugu, demografsku težinu. Manastir danas radi u sredini u kojoj vernika ima neuporedivo manje nego pre tri decenije.

Drvar, Manjača i plakat koji je osvanuo pre dolaska

Druga stanica je Drvar, opština u Kantonu 10 u kojoj je predviđen sastanak sa opštinskim rukovodstvom i obilazak pogona fabrike Jumko. Reč je o investiciji koju srpska strana navodi kao primer privredne pomoći povratničkim opštinama, a Drvar je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma jedna od retkih sredina u Federaciji BiH sa srpskom većinom u lokalnoj vlasti.

Treća stanica je politički najosetljivija. Na području Manjače postavljen je plakat sa natpisom „Predsjedniče Vučiću, dobro došao na Manjaču“. Na toj planini kod Banjaluke od 1991. do 1995. radio je logor pod kontrolom Vojske Republike Srpske, kroz koji su prošle hiljade civila i ratnih zarobljenika, pretežno Bošnjaka i Hrvata. Zločini nad zatočenicima utvrđeni su pred međunarodnim i domaćim sudovima, pa je svako obraćanje sa tog mesta neminovno i poruka Sarajevu, Zagrebu i evropskim kancelarijama koje prate Bosnu i Hercegovinu.

Nije poznato ko je plakat postavio. On je, međutim, dovoljno rečit dokaz da dnevna politika u Bosni i Hercegovini ratna mesta i dalje koristi kao kulise, bez obzira na to šta je na njima presuđeno.

Šta sledi 4. avgusta

Poslednja stanica je Mrkonjić Grad, gde se 4. avgusta održava centralno obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u akciji Oluja, na koje je Dodik ranije pozvao građane Republike Srpske i Srbije.

O tome smo već pisali u tekstu „Knin i Mrkonjić Grad: obeležavanje Oluje u dva datuma“: Hrvatska svoj Dan pobede obeležava 5. avgusta u Kninu, srpska strana svoje sećanje 4. avgusta, i ta razlika od jednog dana godinama drži dva paralelna narativa o istom događaju. Današnji obilazak, od hrama iz 15. veka do planine sa logorskom prošlošću, praktično je uvod u taj datum.

Vučić se posle Mrkonjić Grada vraća u Srbiju. Šta će tačno poručiti sa Manjače, znaće se do kraja dana.