Janjila: Vučić i Dodik položili vence na Petrovačkoj cesti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik SNSD Milorad Dodik položili su danas vence na spomen-krst kod sela Janjila, u opštini Bosanski Petrovac, na mestu na kojem je pre 31 godinu raketirana kolona srpskih izbeglica. Petrovačka cesta je za Srbiju tačka koja se ne meri samo brojem poginulih: četvorici hrvatskih oficira zbog tog napada sudi se u Beogradu u odsustvu, a Zagreb je već dao do znanja da ih neće izručiti, pa je polaganje venca kod sela Janjila istovremeno i podsetnik da jedan sudski postupak stoji u mestu.

Vencima kod spomen-krsta prisustvovao je i ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske Željko Budimir. Obilazak je počeo jutros u manastiru Rmanj u Martin Brodu, o čemu smo ranije pisali, nastavljen je u Drvaru, a završava se na saboru u Sitnici kod Ribnika.

Šta se dogodilo na Petrovačkoj cesti 7. avgusta 1995.

Tri dana posle početka akcije Oluja, avion hrvatskog ratnog vazduhoplovstva napao je iz vazduha kolonu civila koja se iz Republike Srpske Krajine kretala prema Banjaluci. Poginulo je 12 civila, među njima četvoro dece, a ranjeno je više od 50 ljudi, pretežno dece.

Vučić je kod spomen-krsta imenovao porodice koje su tog jutra izbrisane:

Ovde su stradale čitave porodice: Drča, Dubajić, Kovačević, Vuković, Stjelja tako što je naišao hrvatski MiG-21, prvo raketirao nenavođenim zrnom, a onda, kada je video, prvo je dva kruga napravio, prvo je izvideo sve, pa se vratio, a onda to nije bilo dovoljno, pa je bacio i bombu.

Među identifikovanim žrtvama su:

• Darinka Drča (68), njen unuk Jovica Drča (6) i unuka Mirjana Dubajić (21)
• Nevenka Rajić (11) i njen brat Žarko Rajić (9)
• Krstan Vuković (44) i njegov sin Darko Vuković (13)
• Branko Stjelja (72) i njegov sin Mirko Stjelja (34)

Danijela Vuković, koja je tog jutra ostala bez oca Krstana i brata Darka, svoje sećanje je zapisala ovako:

Neka se pamti ono što pravda nikada nije stigla. Sedela sam ispred zgrade. Imala sam jedanaest godina. Nisam znala da je to poslednji put da sedim kao dete. Pored mene su prolazili traktori. Sporo. Teško. Ljudi nisu gledali u nas. Gledali su pravo, u prazno. Kao da su već znali. Tog dana sam videla kako komšija ubija komšiju. Bez reči. Bez objašnjenja.

Njen brat Darko imao je nepunih trinaest godina. Kamion kojim je njihov otac vozio ljude bio je među pogođenim vozilima.

Zašto za zločin na Petrovačkoj cesti niko nije odgovarao?

Zato što nijedan sud, ni haški ni hrvatski ni bosanskohercegovački, taj napad nije doveo do presude. Postupak protiv četvorice hrvatskih oficira vodi se u Beogradu, ali bez optuženih u sudnici. Vučić je danas podsetio na to kako je Zagreb reagovao kada je poslednji put govorio o tom predmetu, navodeći da je poruka bila da su hrvatski oficiri sigurni u Hrvatskoj i da im se ništa neće dogoditi.

Dodik je pomerio težište na pitanje teritorije, koje je pravno bitno jer određuje kome je kolona u tom trenutku bila na dohvatu:

Kolona izbeglica je napustila teritoriju Hrvatske i bila je na području Republike Srpske kada je bombardovana.

Predsednik SNSD je napad opisao kao podmukao. Rekao je i da je hrvatski pilot hladnokrvno raketirao nejač, starce, žene i decu, i da to, kako je naveo, govori o patološkoj mržnji hrvatskih vojnika i hrvatskog sistema prema Srbima.

Kapela koja ne može da se dovrši

Spomen-obeležje kod Janjila delimično je finansirano iz srpskog budžeta, ali radovi stoje. Vučić je objasnio da kapelu nije moguće završiti jer je na toj deonici planirana brza saobraćajnica, pa je najavio da će zamoliti vladiku da se obeležje pomeri stotinak metara. To je konkretan administrativni problem koji se retko čuje u dane sećanja, a od njega zavisi da li će spomen-mesto uopšte ostati na trasi.

Brojke koje stoje iza jednog dana

Podaci Veritasa pokazuju razmeru šire operacije. U Oluji i posle nje ubijeno je ili se vodi kao nestalo 1.904 Srba, od toga 1.250 civila, a oko tri četvrtine njih bilo je starije od 60 godina. Iz Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije proterano je preko 220.000 krajiških Srba. Petrovačka cesta je, dakle, jedan sat u operaciji koja je trajala danima, ali je ostala njen najprepoznatljiviji kadar.

Poruka o vojnoj snazi, izgovorena kod spomen-krsta

Vučić je na istom mestu govorio o odnosima u regionu i tvrdio da je današnja Vojska Srbije višestruko jača od nekadašnje JNA:

Mi nikoga ne diramo, ne napadamo, ali ćemo uvek biti u stanju da zaštitimo sebe, svoju zemlju i svoj narod. To je sve. I zato sam siguran da će biti mir, jer mi ne želimo nikoga da napadamo.

Na pitanje koliko je mir u regionu danas izvestan, odgovorio je da rata neće biti upravo zbog te snage:

Bog zna ko bi sve želeo, kako oni to u kafanama govore, drugo poluvreme, ali toga neće biti zato što smo mnogo snažniji nego što smo bili, primetićete, na prostoru bivše Jugoslavije.

Takva rečenica izgovorena kod spomen-krsta ima drugu težinu nego ista rečenica sa govornice u Beogradu, i tako će je čitati i kancelarije u Zagrebu i u Briselu. Vučić je poručio i da se neće izvinjavati zbog toga što je stao na Petrovačkoj cesti i položio cvet.

Centralno obeležavanje Dana sećanja na stradale u Oluji zakazano je za 4. avgust u Mrkonjić Gradu, gde je predsednik Srbije najavio drugačije obraćanje, u kojem će, kako je rekao, govoriti i o greškama srpske strane. Do tada je Petrovačka cesta ostala ono što je bila i jutros: mesto sa vencem, imenima i bez presude.