Sveće u Banjaluci, sutra Dan žalosti u Republici Srpskoj

Komemorativna akademija „Da se ne zaboravi, marama plava“ počinje večeras u 20 časova u porti Hrama Hrista Spasitelja u Banjaluci i njome se otvara dvodnevni program obeležavanja 31 godine od hrvatske vojno-policijske akcije „Oluja“. Datum nije samo bosanskohercegovački: 4. avgust Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju od 2014. godine, a ovogodišnju centralnu svečanost dve strane priređuju u Mrkonjić Gradu. Vlada Republike Srpske je taj dan proglasila Danom žalosti.

Paljenje sveća ispred hrama zakazano je za 20.45, a u 21 čas se u parku „Oslobođenja“ prikazuje dokumentarni film „Petrovačka cesta“. Uz akademiju je otvorena i izložba o granatiranju izbegličkih kolona na Petrovačkoj cesti i u Svodni. Program vode Krajiški kulturni centar „Sveti Sava“ i Dokumentaciono-informacioni centar „Veritas“, uz podršku Grada Banjaluka.

Šta je na programu u utorak?

U utorak u 11 časova u Hramu Hrista Spasitelja biće služen parastos. U 11.55 se nad gradom oglašavaju sirene, znak da građani na trenutak zastanu, a u podne se polažu venci kod Centralnog spomen-obeležja. Od 13 časova je u Kući Milanovića tribina „Dani tuge i sjećanja“, sa promocijom novih izdanja Veritasa. Grad Banjaluka je pozvao sugrađane da prisustvuju programu na svim lokacijama.

Odluku o Danu žalosti Vlada Republike Srpske donela je na 16. telefonskoj sednici, održanoj 21. jula. Reč je o entitetskoj odluci, dakle o obavezi za institucije u Republici Srpskoj, dok se sam datum u Beogradu obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe.

Brojke koje stoje iza datuma

Evidencija Veritasa je ono što ovom obeležavanju daje meru. Prema toj evidenciji, u „Oluji“ i posle nje ubijeno je i nestalo 1.903 Srba, od čega 1.247 civila, oko 66 odsto. Iz Republike Srpske Krajine proterano je više od 220.000 ljudi.

Jedan podatak iz istog izvora se retko izgovara naglas: oko tri četvrtine ubijenih bilo je starije od 60 godina. Odnos između te brojke i brojke od 220.000 proteranih opisuje dva odvojena toka istog avgusta, jedan na putu i jedan u selima iza kolone. Film koji se večeras prikazuje bavi se prvim od njih.

Knin, dan kasnije

Hrvatska isti događaj obeležava 5. avgusta u Kninu, kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i 31. godišnjicu operacije. Program počinje budnicom u 6.30, misa je u 7.30, a od 9 časova se polažu venci kod spomenika na Trgu dr Ante Starčevića. Središnja svečanost je na stadionu NK Dinara u 9.40 i prenosi je Hrvatska radio-televizija. Organizacioni odbor vodi Darko Nekić, državni sekretar Ministarstva hrvatskih branitelja. Na kninskoj tvrđavi istupiće 245 kadeta Hrvatske vojske i polaznika Policijske akademije, simbolično za isti broj poginulih i nestalih hrvatskih branitelja u toj operaciji.

Dva kalendara se tako mimoilaze za jedan dan i za ceo registar: sveće i sirene u Banjaluci, zastave i počasni plotuni u Kninu. Podela nije nova, ali je od 2014. godine formalizovana, otkad Srbija i Republika Srpska 4. avgust obeležavaju zajedno, a Hrvatska isti povod 5. avgusta slavi kao državni praznik.

O polaganju venaca na Petrovačkoj cesti i o poruci iz manastira Rmanj već smo pisali ovih dana. Banjalučki program je nastavak tog niza, a Mrkonjić Grad je mesto gde se u utorak spajaju srpska i entitetska ceremonija. Naredni datum u ovom kalendaru je sreda 5. avgust, kada se svečanost seli u Knin.