Požari kod Trebinja lokalizovani, linija vatre još stoji
Posle najtežeg dana, trebinjski vatrogasci su do 9.38 u ponedeljak lokalizovali sva žarišta, ali požarna linija se i dalje proteže iznad Orašja i Ljubova, a drugi krak ide prema Tretinju.
Svi požari kod Trebinja, kojih je u nedelju 2. avgusta bilo na jedanaest lokacija istovremeno, lokalizovani su do 9.38 u ponedeljak, a u izveštaju u 12.02 stanje na požarištima opisano je kao stabilno. Reč je o istom talasu vrućina zbog kojeg je Severna Makedonija 1. avgusta uvela krizno stanje na celoj teritoriji, s tom razlikom što je jugoistok Republike Srpske vatru dočekao bez pomoći iz vazduha, sa vatrogascima koji su gorući krš gasili naprtnjačama i sa jedinom podrškom koja je stigla iz susednog Ljubinja.
Lokalizovano ipak ne znači ugašeno. Požarna linija se i dalje proteže iznad sela Orašje i Ljubovo, dok se drugi krak vatre kreće prema selu Tretinje, pa su ekipe ostale na terenu zbog opasnosti od ponovnog aktiviranja.
Kako je izgledala nedelja
Nedelja je bila najteži dan otkako je vatra krenula. Gorelo je na području sela Biograd, Ljubovo, Orašje, Begovića kula, Zupci, Kotezi i Ravno, a u kasnim večernjim satima vatra je izbila i na tri do četiri lokacije u samom centru Trebinja. Sve je do jutra stavljeno pod kontrolu.
Vodu su bacali pripadnici Teritorijalne vatrogasno-spasilačke jedinice Trebinje, na čijem je čelu starešina Dejan Kašković, uz sva dobrovoljna vatrogasna društva sa područja grada i uz meštane. Kada je vatra prešla na Koteze, u pomoć su došle kolege iz Ljubinja.
Kašković je ovako opisao pomeranje fronta u toku noći:
„Požar u Biogradu sinoć je u kasnim satima lokaliziran, a vatra se proširila dalje iznad sela Ljubovo i Orašje. Drugi krak, koji se kreće prema asfaltnoj bazi i mjestu Luke, također je prošao i nastavljamo ga pratiti.”
Sela Biograd i Luka odbranjena su te noći. To je bio i cilj cele operacije: vatru na kršu je teško zaustaviti u prostoru, pa se brani ono što ima krov.
Zašto vatra ni posle lokalizacije nije gotova
Odgovor je u terenu. Istočna Hercegovina je kamen, škrapa i nisko rastinje, teren po kome vatrogasno vozilo ne ide i po kome se ide pešice, sa naprtnjačom na leđima.
„Požari se aktivno prate i saniraju gdje god je to moguće. Teren je nepristupačan i krševit, a na pojedinim mjestima vatri je nemoguće prići”, naveo je Kašković.
Otuda i njegova ocena da bi pomoć iz vazduha u ovakvim okolnostima značila mnogo. Dalji razvoj situacije, kako je rekao, u velikoj meri zavisiće od vremenskih uslova.
Front dug dva kilometra, od petka
Talas je počeo u petak, 31. jula, oko 11 časova, kada je iznad Novog naselja u Volujcu kod Trebinja izbio prvi veći požar. Front je tada bio dug oko dva kilometra, u niskom rastinju, a na terenu je bilo 15 vatrogasaca.
„Odmah nakon dojave izašli smo na teren. Trenutačno je angažirano 15 vatrogasaca koji požar gase naprtnjačama. Gašenje je otežano zbog nepristupačnog terena na kojem gori nisko raslinje. Opseg požarišta iznosi oko dva kilometra”, rekao je Kašković tog dana.
Uzrok tog požara nije utvrđen. Od petka do ponedeljka broj žarišta je sa jednog porastao na jedanaest, a ista jedinica je sve vreme bila na terenu.
Region pod istim vrućinama
Trebinje nije usamljen slučaj u regionu. Centar za upravljanje krizama Severne Makedonije saopštio je u ponedeljak u 10.53 da je u prethodna 24 sata širom zemlje registrovano 30 požara na otvorenom, ali da aktivnih žarišta nema: jedan požar je pod kontrolom, 29 je potpuno ugašeno. Krizno stanje na celoj teritoriji te zemlje, o kome smo pisali, na snazi je od 1. avgusta.
Poređenje pokazuje razliku u kapacitetu. Skoplje ima nacionalni mehanizam koji broji požare po danu i raspoređuje snage, dok se u istočnoj Hercegovini o jedanaest žarišta stara jedna gradska jedinica, dobrovoljci i meštani. Sledeći test biće prvi dan sa jačim vetrom, jer se sve što je lokalizovano nalazi na terenu koji se ne može zaliti.
Građani se pozivaju na oprez i da prate zvanične informacije nadležnih službi.
