Devet dana na kršu: ugašen požar kod Trebinja

Vatra koja je devet dana gorela u kršu oko Trebinja ugašena je u subotu, 8. avgusta, kada su vatrogasci prošli i poslednja žarišta na potezu na kome se linija fronta u jednom trenutku protezala skoro deset kilometara. Kraj akcije potvrdio je Dejan Kašiković, komandir Teritorijalne vatrogasno-spasilačke jedinice Trebinje, čiji su ljudi devet dana držali tu liniju uz dobrovoljce i meštane. Iz Beograda se ovakva vest ne čita kao daleka hronika, i ne samo zato što je reč o Republici Srpskoj: odbrana sela oslonjena na jednu vazduhoplovnu jedinicu, jedno dobrovoljno vatrogasno društvo i ljude iz komšiluka isto je pitanje koje se svakog leta otvara i u Srbiji.

Vatra je najpre zapretila kućama u selima Bihovo i Volujac, a jedan krak se odatle proširio prema Petrovom Polju. Najteže je bilo u selima Luke, Tretina i Poljice Petrovo, gde je plamen više puta dolazio nadomak kuća. Ni jedan stambeni ni pomoćni objekat nije izgubljen, iako je vatra u te tri sela dolazila do samih dvorišta. Požar u selu Malići je ranije saniran.

Kašiković je i posle gašenja ponovio apel građanima da budu oprezni sa otvorenim plamenom.

„Jedan trenutak nepažnje može ponovo da aktivira požar i dovede u pitanje sve ono što su ljudi danima branili”, upozorio je.

Upozorenje nije formalnost. Zgarište na kršu ostaje toplo danima, a suvo rastinje uz kamen pali se od jedne varnice, pa vatrogasne ekipe ostaju na terenu i pošto je vatra ugašena, da nadgledaju požarišnu liniju.

Ko je gasio i čime

Uz trebinjske profesionalne vatrogasce, na terenu su bili pripadnici civilne zaštite Hidroelektrana na Trebišnjici, Dobrovoljno vatrogasno društvo Lastva, radnici preduzeća čija je imovina bila ugrožena i meštani sela kroz koja je vatra prolazila. Iz vazduha je dejstvovao helikopter Uprave za vazduhoplovstvo MUP-a Republike Srpske, koji je natapao požarište u rejonu Poljica i Luka.

Kašiković je, dok je akcija još trajala, opisao raspored snaga:

„Helikopter Uprave za vazduhoplovstvo Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske, koji je ponovo danas popodne angažovan na gašenju požara na području sela Poljice i Luke, vrši natapanje požarišta. Trebinjski vatrogasci će ostati i tokom predstojeće noći da nadziru požarišnu liniju.”

Vazdušna podrška bila je ono što je razdvojilo kontrolisano gorenje od proboja prema kućama, jer se do većeg dela fronta nije moglo prići vozilom. Vatra je ozbiljno zapretila i asfaltnoj bazi preduzeća Hercegovinaputevi, koja je odbranjena.

Zašto je front kod Trebinja bio tako težak?

Zbog terena i zbog vetra. Hercegovački krš je kamenjar sa niskim rastinjem, bez puteva do većine žarišta, pa se creva vuku ručno uz padinu, a povratak ekipe na isto mesto traje duže nego samo gašenje. Kašiković je naveo da je posao dodatno otežavao vetar koji je tokom noći menjao pravac, dakle upravo u satima kada je vazdušna podrška prizemljena. Devet dana trajanja nije mera nesposobnosti nego mera te aritmetike: front duži od većine gradskih vatrogasnih jedinica, tehnika koja stiže do manjeg dela njega i noći u kojima se linija brani samo ljudima.

Odatle i posledica koja se već sada može imenovati, dok je zgarište sveže. Pašnjaci i niska šuma na kršu obnavljaju se sporo, a golo zemljište uz sela menja ponašanje sledećeg požara na istom potezu. Trebinje je ovo leto prošlo bez izgubljene kuće, ali je prošlo sa iscrpljenom jedinicom i sa jednim helikopterom kao jedinim sredstvom koje stiže tamo gde nema puta.

Zahvalnica iz Banjaluke

Premijer Republike Srpske Savo Minić zahvalio je u nedelju, 9. avgusta, trebinjskim vatrogascima na hrabrosti i istrajnosti u borbi sa vatrenom stihijom prethodnih dana. Reakcija iz Banjaluke stigla je dan pošto je poslednje žarište ugašeno, što je i uobičajen redosled: gašenje se prati lokalno, a zvanično se sabira kada je sve gotovo.

Kašiković je zahvalnost okrenuo prema ljudima na terenu.

„Ponosan sam na svoje ljude, na dobrovoljce koji su došli da pomognu, na svakog meštanina koji je branio svoje selo”, naveo je.

Naredni test za trebinjsku jedinicu je već upisan u kalendar, jer sezona požara u Hercegovini traje do prvih jesenjih kiša, a ekipe koje su devet dana bile na kamenjaru ulaze u taj period bez pauze.