Lajpcig zatvorio pistu: dron sa eksplozivom na platformi

Dron sa eksplozivom pronađen je u obezbeđenoj zoni teretnog saobraćaja aerodroma Lajpcig/Hale u istočnoj Nemačkoj, malo pre ponoći u noći između 4. i 5. avgusta, i to nadomak teretnog aviona ukrajinske kompanije Antonov Airlines. Sumnjiv predmet uočio je zaposleni na aerodromu, savezna policija ga je rendgenski snimila i utvrdila da je reč o letelici sa četiri rotora na koju je pričvršćena improvizovana eksplozivna i zapaljiva naprava sa detonatorom.

Za Beograd to nije daleka vest iz nemačke pokrajine. Lajpcig/Hale je jedno od glavnih čvorišta za prevoz vojne opreme nemačke vojske i saveznika u NATO, istovremeno veliko teretno uporište DHL-a, pa zastoj na takvoj tački ne staje na nemačkoj granici. Politički deo je još direktniji: svaki incident koji Berlin smešta u hibridnu kampanju pomera raspravu u Briselu ka tvrđem kursu prema Moskvi, a usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije jeste merilo po kome se ocenjuje srpska evropska perspektiva, dok Srbija ostaje van sankcionog režima EU.

Robot skinuo detonator, letovi preusmereni

Policija je na platformu dovela robota za deaktiviranje eksplozivnih naprava. Detonator je skinut sa naprave, a sumnjivi predmet je potom uništen kontrolisanom eksplozijom. Snimak lokalne novinske agencije pokazao je robota u radu kraj aviona Antonova, oslikanog u žuto plavim bojama ukrajinske zastave, sa natpisom “Be Brave Like Kherson” na trupu, u znak sećanja na oblast koju su razarali ruski udari.

Saobraćaj je stao oko ponoći. Nekoliko letova preusmereno je na druge aerodrome, među njima i putnički avion sa Majorke, uz više teretnih letelica koje su bile na putu za Lajpcig. Severna pista vraćena je u saobraćaj u ranim jutarnjim satima, posle oko dva sata prekida, dok je južna ostala zatvorena i na njoj su istražitelji tražili tragove. Nemačke vlasti navode da ni putnici ni zaposleni nisu bili u opasnosti i da je u sredu saobraćaj tekao normalno.

Sudar šest kilometara od aerodroma

U istoj noći dogodilo se i nešto što vlasti za sada ne povezuju sa dronom. Teretni Boing 757 kompanije European Air Transport, koja leti za DHL, prekinuo je sletanje jer je pista bila zatvorena, a zatim se u vazduhu sudario sa nepoznatim letećim objektom, oko šest kilometara od aerodroma. Avion je bezbedno sleteo u Hanoveru, gde je pregled pokazao manje oštećenje na nosu letelice.

Policija je potvrdila da je drugi, neidentifikovani leteći objekat udario u teretni avion i da je oštećenje otkriveno tek posle sletanja u Hanoveru. Da li je taj objekat imao veze sa dronom nađenim uz pistu, nijedna nemačka institucija još nije rekla. Istragu vodi tužilaštvo u Saksoniji nadležno za politički motivisana i ekstremistička krivična dela, nijedan osumnjičeni nije identifikovan, niko nije preuzeo odgovornost, a protivteroristička jedinica policije javno je zatražila od građana informacije o sumnjivim pojavama u okolini aerodroma.

Zašto je Lajpcig/Hale osetljiva tačka?

Aerodrom kod Lajpciga nosi tri uloge odjednom: kanal je za vojni transport Nemačke i saveznika u NATO, jedno je od najvećih teretnih čvorišta DHL-a u Evropi i baza je ukrajinskog Antonov Airlinesa, prevoznika specijalizovanog za vangabaritni teret. Ta kombinacija ga je i ranije uvela u bezbednosne spise:

• u julu 2024. paket se zapalio na zemlji u Lajpcigu pre nego što je utovaren u teretni avion DHL-a, u onome što su nemačke službe tretirale kao podmetnut požar povezan sa Moskvom
• prošle godine je državljanin Kine osuđen jer je prosleđivao podatke o redovima letenja i kretanju tereta sa aerodroma Lajpcig/Hale čoveku koji je špijunirao za Peking
• nemačka kontrola letenja DFS evidentirala je prošle godine 144 preleta dronova, od toga 35 slučajeva oko aerodroma u Frankfurtu

Kijev optužuje Moskvu, NATO kratak

Ambasador Ukrajine u Nemačkoj Oleksij Makejev nije čekao nalaze istrage. “Ko bi to drugi mogao biti nego Rusija?”, poručio je, podsetivši na paket koji se zapalio u Lajpcigu 2024. godine.

Rusija zaista već dugo vodi ovaj hibridni rat. Ipak, reč “hibridni” nekako umanjuje činjenicu da Rusija ne ratuje samo protiv Ukrajine, nego i protiv Evrope.

Nemačke vlasti do sada nisu iznele dokaz o ruskoj umešanosti, iz Moskve nije stigla reakcija, a Rusija je i ranije odbacivala optužbe za ovakve incidente. Iz NATO je stigla jedna rečenica. “Upoznati smo sa ovim incidentom”, rekao je nezvanično zvaničnik Alijanse, uz napomenu da istragu vode nemačke vlasti.

Ono što je u ovom slučaju drugačije

Dronovi iznad evropskih aerodroma, vojnih baza i industrijskih postrojenja nisu novost, i nemačke vlasti već duže tvrde da iza dela tih letova stoji ruska kampanja sabotaže, špijunaže i dezinformisanja. Do sada su ti preleti tumačeni kao izviđanje ili pokušaj zastrašivanja. U Lajpcigu je prvi put fizički nađena naprava sa detonatorom, na zemlji, unutar ograđenog dela aerodroma i na dohvat parkiranog aviona. Zato je predmet od prvog dana otišao tužiocima za politički motivisan kriminal, a ne dežurnoj policijskoj upravi.

Odgovor koji je Nemačka gradila godinu dana pravljen je za drugu vrstu pretnje. U decembru prošle godine osnovan je nacionalni centar za odbranu od dronova, radi bolje koordinacije savezne vlade i pokrajinskih vlasti, a odbrana aerodroma se mahom svodila na senzore i ometače: kod Minhena je u oktobru postavljena laserska instalacija, pošto je taj aerodrom dva dana zaredom bio zatvoren zbog sumnjivih preleta, dok je u novembru saobraćaj na berlinskom Brandenburgu stao oko dva sata zbog drona u vazdušnom prostoru. Slučaj u Lajpcigu pomera problem sa neba na tlo, na perimetar, kontrolu pristupa i ljude na kapiji.

Južna pista i dalje je predmet uviđaja, a odgovor na pitanje ko je upravljao dronom verovatno neće doći od svedoka nego iz elektronike same letelice. Taj nalaz tužilaštvo u Saksoniji još nije objavilo.