Tramp potpisao sporazum: SAD dobijaju dve baze na Grenlandu

Sjedinjene Države, Danska i Grenland potpisali su u utorak, 22. septembra, na marginama 81. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku, novi bezbednosni sporazum koji Vašingtonu daje širok vojni pristup najvećem ostrvu na svetu. Dokument su potpisali predsednik SAD Donald Tramp, premijer Grenlanda Jens-Frederik Nielsen i danska premijerka Mete Frederiksen, čime je posle višemesečnog spora zatvoreno jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima Vašingtona sa evropskim saveznicima. Za Srbiju, koja je kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji obavezna da usklađuje sopstvenu politiku prema stranim ulaganjima sa pravilima Brisela, sporazum je zanimljiv upravo zbog mehanizma provere investicija van NATO i EU koji uvodi, jer je reč o istoj vrsti nadzora nad kineskim i ruskim kapitalom o kojoj se vodi rasprava i u Beogradu.

Šta sporazum tačno predviđa

Prema tekstu dokumenta, SAD dobijaju pravo da “modernizuju i prošire” postojeću svemirsku bazu Pitufik na severozapadu Grenlanda, najsevernije američko vojno postrojenje koje služi kao sistem ranog upozorenja na balističke rakete. Uz nju, sporazum predviđa i dve potpuno nove baze: Narsarsuak na jugu ostrva i Mestersvig na istoku, udaljene jedna od druge oko 1.530 kilometara.

Dodatne odredbe:

• američki vojni avioni smeju da lete i sleću bilo gde na Grenlandu, uključujući teritorijalne vode ostrva
• nijedna zemlja van NATO ne sme da podigne vojnu instalaciju niti da drži stalno vojno prisustvo bez jednoglasne saglasnosti Danske, Grenlanda i SAD
• uvodi se pojačana provera stranih ulaganja iz zemalja van NATO i Evropske unije u osetljive sektore, uključujući kritičnu infrastrukturu i vađenje sirovina
• sporazum nema rok važenja i ostaje na snazi i ako Grenland jednog dana postane nezavisan od Danske, uz potvrdu da suverenitet nad ostrvom i dalje pripada Kraljevini Danskoj
• nove odbrambene zone van postojećih baza mogu se predlagati samo uz zajedničko odobrenje sve tri strane, a predlog prvo razmatra zajednički komitet u roku od 90 dana

Da li SAD dobijaju potpunu kontrolu nad Grenlandom

Tramp je sporazum najavio kao ostvarenje onoga što je u petak, pre samog potpisivanja, na sopstvenoj društvenoj mreži nazvao “potpunom sposobnošću” SAD da čine sve što je potrebno na Grenlandu. Analiza samog teksta dokumenta, međutim, pokazuje da je reč nešto uža od najave: ako Vašington poželi da proširi vojno prisustvo van tri navedene baze, mora da pokrene proceduru pred stalnim komitetom, a ako se dogovor ne postigne u roku od 90 dana, pitanje se prosleđuje na nivo zamenika ministara, a potom i samih ministara, dakle državnog sekretara SAD i njegovih pandana. Tekst sporazuma ne precizira šta se dešava ako ni tada ne bude postignut konsenzus. Grenland i Danska, s druge strane, zadržavaju pravo da po ubrzanoj proceduri odobravaju zahteve SAD za izgradnju bespilotnih vojnih postrojenja.

Na samoj ceremoniji Tramp je poručio: “Imaćemo potpunu sposobnost da učinimo ono što je neophodno da bismo odbranili američki kontinent, kao i Evropu”, a raniji tok pregovora opisao je rečima: “Ovo je bilo neverovatno putovanje sa izuzetnim ljudima.”

Frederiksen je sporazum uporedila sa prethodnim odbrambenim pravima SAD u Grenlandu, uspostavljenim još 1951. godine:

“Pre sedamdeset pet godina sklopili smo sporazum o odbrani Grenlanda. Danas potpisujemo još veći i bolji sporazum, dogovor koji može da traje zauvek.”

Otkako je taj prvi pakt sklopljen, američko vojno prisustvo na Grenlandu je od 1945. godine, kada je brojalo hiljade vojnika raspoređenih u 17 baza, palo na svega oko 200 vojnika stacioniranih u Pitufiku.

Nielsen je novi sporazum nazvao istorijskim i ocenio da rešava dilemu koja je mesecima opterećivala odnose sa Vašingtonom, pošto je Tramp ranije više puta govorio da ne isključuje mogućnost da Grenland preuzme silom, što je izazvalo oštru reakciju Frederiksen, koja je upozoravala da bi takav potez u praksi značio raspad NATO saveza. “Vaša bezbednost je naša bezbednost, a naša bezbednost je vaša bezbednost”, rekao je Nielsen, dodajući: “Ovaj sporazum treba da otkloni svaku sumnju, danas i u budućnosti, o tome gde leži lojalnost Grenlanda.”

Reakcija iz Brisela i sedišta NATO

Generalni sekretar NATO Mark Rute pozdravio je sporazum objavom na mreži Iks:

“Ovaj sporazum, zajedno sa rastućom ulogom NATO u obezbeđivanju ovog vitalnog regiona, jača našu kolektivnu bezbednost i doprinosi bezbednijoj i stabilnijoj budućnosti za sve nas.”

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je da je reč o “pozitivnom koraku za transatlantsku saradnju i bezbednost Arktika”, zasnovanom, kako je naveo, na “poštovanju suvereniteta, teritorijalnog integriteta i prava naroda Grenlanda na samoopredeljenje”.

Implikacija za region

Sporazum dolazi u trenutku kada se nadmetanje velikih sila oko Arktika ubrzava, sa Rusijom i Kinom kao glavnim akterima čiji uticaj i investicije novi dokument izričito nastoji da ograniči. Za zemlje poput Srbije, koje su tek na putu ka Evropskoj uniji, ovakav model provere stranih ulaganja iz zemalja van transatlantskog saveza pokazuje pravac u kom se kreće čitava zajednička spoljna i bezbednosna politika Brisela, pravac koji će Beograd morati da usaglasi u pregovaračkim poglavljima pre nego što postane punopravna članica.

Tekst sporazuma, kako navodi ABC News, ne precizira šta se dešava ako ni posle eskalacije na nivo ministara tri strane ne postignu saglasnost oko eventualnog širenja vojnog prisustva van tri dogovorene baze, tako da prvi test tog mehanizma zavisi od toga da li će Vašington uopšte predložiti novu odbrambenu zonu i kada.