Trasa: policija kod Banjaluke oduzela 14 automatskih pušaka

Policijska uprava Banjaluka uhapsila je tri osobe i oduzela 14 automatskih pušaka u operativnoj akciji kodnog naziva Trasa, a činjenica da je jedan od uhapšenih državljanin Slovenije priču odmah izvodi iz lokalnih okvira i vraća je na temu koja se u Beogradu prati godinama: količina naoružanja koje je posle ratova devedesetih ostalo u privatnim rukama na Zapadnom Balkanu i kanali kojima to naoružanje putuje ka tržištima u regionu i u Evropskoj uniji. Srbija je taj problem osetila neposredno, pa je posle masovnih ubistava u maju 2023. godine sprovela amnestiju za nelegalno oružje i pooštrila uslove za držanje vatrenog oružja, dok je ponuda na crnom tržištu ostala vezana za susedstvo.

Saopštenje banjalučke policije objavljeno je 6. avgusta u 15.25 časova. Uhapšeni su M.K. iz Laktaša, M.D. iz Stanara i I.B., državljanin Slovenije. Terete se za krivično delo nedozvoljena proizvodnja i promet oružja ili eksplozivnih materija, a krivica se utvrđuje u postupku koji tek sledi.

Šta je tačno oduzeto i gde

Pretresi su izvršeni na tri lokacije, na području Banjaluke i Prnjavora, dok je deo aktivnosti sproveden u Derventi, u saradnji sa policijskom stanicom u tom gradu. Naredbe su izdali osnovni sudovi u Banjaluci i Derventi.

Iz saopštenja Policijske uprave Banjaluka:

U okviru akcije pronađeno je i oduzeto 14 automatskih pušaka s pripadajućim okvirima, određena količina municije, kao i jedan pištolj

Reč je, dakle, o vojnom naoružanju sa kompletnim okvirima, ne o lovačkom ili sportskom oružju, a raspored lokacija duž pravca Banjaluka, Prnjavor, Derventa objašnjava i kodni naziv akcije.

Predmet ide dalje tužilaštvu, kako je policija najavila:

Uhapšeni će, nakon kompletiranja i dokumentovanja predmeta, uz izveštaj o počinjenim krivičnim delima biti predati u nadležnost Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka.

Zašto je državljanin Slovenije bitan u ovoj priči?

Zato što Slovenija nije krajnja stanica nego ulaz. Ta zemlja je članica Evropske unije i deo šengenskog prostora, pa svaka pošiljka koja pređe njenu granicu praktično prestaje da nailazi na sistematsku kontrolu sve do zapadne Evrope. Upravo je taj obrazac, oružje iz posleratnih zaliha u Bosni i Hercegovini koje se preko Hrvatske i Slovenije prodaje kupcima u članicama Unije, razlog zbog kojeg su se evropske kancelarije ovom temom bavile i pre nego što je postala predmet policijskih akcija.

Region je 2018. godine u Londonu, u okviru Berlinskog procesa, usvojio zajedničku mapu puta za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem, dokument koji su prihvatile i Srbija i Bosna i Hercegovina. Ta obaveza nije istekla sa promenom vlada: kontrola oružja je jedan od tehničkih uslova koji Brisel meri u okviru evropske perspektive zemalja regiona, a svaka zaplena ovog obima istovremeno je i pokazatelj da količine i dalje kruže.

Šta sledi

Sledeći korak je odluka tužilaštva u Banjaluci o pritvoru i o tome da li će trojica osumnjičenih biti tretirana kao pojedinci ili kao deo organizovane grupe, što je razlika koja u ovakvim predmetima menja i kvalifikaciju i kaznenu politiku. Odgovor na pitanje odakle je stiglo 14 automatskih pušaka i kome su bile namenjene daće tek istraga, a od njega zavisi i to hoće li se slučaj završiti u Banjaluci ili će zahtevati saradnju sa policijama u Hrvatskoj i Sloveniji.