Zagreb odbio jemstvo od 20.000 evra hakeru iz Novog Sada

Ponuda od 20.000 evra i hipoteka na porodičnu kuću u Novom Sadu nisu otvorile vrata pritvorske jedinice: haker iz Novog Sada, kako ga hrvatski istražitelji vode u predmetu o upadima u državne sisteme, ostaje iza rešetaka jer sud u Zagrebu takav predlog nije prihvatio. Osumnjičeni je Georgije V. (33), vlasnik male novosadske firme za računarsko programiranje, a istražitelji uporedo proveravaju verziju po kojoj bi njegov rad mogao biti povezan sa Bezbednosno informativnom agencijom. Ta sumnja nije zvanično potvrđena, postupak je i dalje u fazi istrage, ali sama činjenica da se u zagrebačkoj sudnici otvara pitanje srpske obaveštajne službe vodi predmet iz sajber kriminala u diplomatski kanal između Beograda i Zagreba.

O tome da trag upada u hrvatske institucije vodi u Novi Sad već smo pisali. Otada su se pojavila tri nova podatka: sud nije prihvatio jemstvo, izašao je spisak sistema u koje se ulazilo, i osumnjičeni je u pritvorskoj jedinici napadnut.

Jemstvo, hipoteka i tri osnova za pritvor

Sud je odredio mesec dana istražnog zatvora po tri osnova: opasnost od bekstva, mogućnost uticaja na dokaze i opasnost od ponavljanja krivičnog dela. Drugi osnov je u ovakvim predmetima presudan, jer je reč o čoveku koji se profesionalno bavi računarskom bezbednošću i koji bi, po oceni istražitelja, umeo da ukloni tragove i izmeni podatke važne za postupak.

Kada obećanja da neće napustiti Hrvatsku nisu prošla, odbrana je ponudila novac i nekretninu. Jemstvo od 20.000 evra i hipoteka na kuću u Novom Sadu, koja je po rečima osumnjičenog vlasništvo njegove majke, sudu nisu bili dovoljna garancija. Protiv rešenja o istražnom zatvoru podneta je žalba, a o njoj još nije odlučeno.

„Podneta je žalba protiv rešenja o određivanju istražnog pritvora s obzirom na to da smatramo da za takvu odluku nisu ispunjene sve zakonske pretpostavke. U ovom trenutku ne mogu da iznosim detalje odbrane jer je postupak u fazi istrage koja je tajna. Mogu samo da kažem da ćemo preduzeti sva pravna sredstva kako bismo zaštitili prava i interese stranke i obezbedili da se postupak vodi isključivo u skladu sa zakonom i dokazima”, rekla je Nera Gajdarov Beg, advokatica osumnjičenog.

Pošto je istraga tajna, ni sadržaj žalbe ni rok u kome će veće odlučiti nisu poznati javnosti.

Koje institucije su bile mete?

Prema podacima Službe za sajber bezbednost Uprave kriminalističke policije, neovlašćeno se pristupalo sistemima:

• MUP-a Hrvatske
• Poreske uprave, u sastavu Ministarstva finansija
• HZZO i HZMO, zavoda za zdravstveno i penzijsko osiguranje
• REGOS-a, registra osiguranika
• HAKOM-a, regulatora za telekomunikacije, i HAK-a
• sistemu e-Građani, preko platforme NIAS

Spisak pokriva zdravstvene, poreske i penzijske podatke, dakle upravo one baze u kojima se nalazi gotovo cela populacija jedne države. Pristup platformi e-Građani nije osvojen tehnikom nego kupovinom: pristupne podatke je, po saznanjima istrage, dobio od privatne osobe iz Hrvatske, čime priča prestaje da bude spoljni napad i dobija saučesnika u samoj zemlji.

Švedski serveri i srpske IP adrese

Za prikrivanje identiteta korišćeni su serveri u inostranstvu, između ostalog u Švedskoj, ali deo pristupa je ostvaren i sa IP adresa u Srbiji. Ta nedoslednost je verovatno i razlog zašto je istraga uopšte stigla do imena.

Hronologija koja se dobija spajanjem datuma govori više od samog spiska meta. U sistem MUP-a Hrvatske ušlo se 1. aprila, a ministarstvo je tek dvanaest dana kasnije primetilo da ima nepozvanog gosta. Dok je policija tražila IP adrese sa kojih je pristupano njenom sistemu, stigla je prijava Poreske uprave o upadima od 28. do 30. aprila. Drugim rečima, druga serija upada se odigrala dok je istraga o prvoj već bila u toku.

Istražiteljima je osumnjičeni opisao firmu sa više zaposlenih, iako zvanične evidencije pokazuju samo jednog. Tim opisom je, po oceni hrvatskih kriminalista, pokušao da odgovornost prebaci na navodne saradnike. Sam je naveo i da ga je 2012. godine Specijalni sud u Beogradu osudio zbog neovlašćenog pristupa zaštićenom računaru, što znači da hrvatsko tužilaštvo pred sobom nema čoveka bez dosijea.

Napad u pritvorskoj jedinici na Črnomercu

U prostoriji za zadržavanje Policijske uprave zagrebačke, u Oraničkom odvojku na Črnomercu, 30. jula oko 5.55 ujutru napao ga je 22-godišnjak sa kojim je delio prostoriju. Policijski službenici su reagovali odmah, a napadač je, kako je saopštila Policijska uprava zagrebačka, „nakon njihovog ulaska u prostoriju prestao sa daljim napadom”.

Povređeni je prevezen u Kliničku bolnicu Sveti Duh, gde mu je pružena lekarska pomoć, a težina povreda tada nije bila kvalifikovana. Incident je dodatni argument odbrani, ali na odluku o pritvoru nije uticao.

Zašto je slučaj postao pitanje nacionalne bezbednosti

Uhapšen je 28. jula u ranim popodnevnim satima, u turističkom mestu na hrvatskom primorju, gde je nekoliko dana ranije doputovao automobilom na odmor. Hapšenje se odigralo pred suprugom, dvoje maloletne dece i majkom. Policija mu je po sudskim nalozima pretresla vozilo, prostor i uređaje, pa su oduzeta dva mobilna telefona, laptop i drugi digitalni podaci, koji sada idu na veštačenje.

Tereti se za teška krivična dela protiv računarskih sistema, programa i podataka. Ako se pokaže da je pristup podacima hrvatskih građana bio naručen, predmet iz Zagreba dobija težinu kakvu pojedinačni sajber kriminal nema, a Beograd bi se našao pred pitanjem na koje se saopštenjem teško odgovara. Za sada takva veza nije utvrđena i zvanično se govori samo o osumnjičenom pojedincu.

Rok od mesec dana koji je sud odredio ističe pred kraj avgusta, kada će tužilaštvo morati ili da traži produženje ili da predmet pomeri u sledeću fazu. Do tada odgovor drži veštačenje dva telefona i jednog laptopa.