Požar kod Konjica: prirodna nesreća i zahtev za kanadere
Grad Konjic proglasio je stanje prirodne nesreće i zatražio međunarodnu pomoć iz vazduha. Vatra se iznad sela Kanjina širi u više pravaca, a u naselju Džepi izgorelo je nekoliko napuštenih objekata.
Operativni centar Civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona saopštio je 12. avgusta 2026. da je zbog situacije na požarištima na području Konjica proglašeno stanje prirodne nesreće. Istog dana Grad Konjic uputio je zahtev Federalnoj upravi civilne zaštite za angažovanje međunarodne pomoći u gašenju iz vazduha. Požar kod Konjica time je došao do tačke na kojoj lokalne i kantonalne snage same više ne odlučuju o ishodu, a zahtev za pomoć upućen je izvan granica Bosne i Hercegovine, u zemlje najbližeg srpskog susedstva i šire.
Vatra se iznad sela Kanjina širi u više pravaca, prema naseljima Živašnica i Brđani. U naselju Džepi kod Konjica požar je tokom noći zahvatio i uništio nekoliko napuštenih objekata, među njima jednu napuštenu kuću i dve štale. Vatrogasci su u istom naselju odbranili tri objekta.
Zašto zemaljske snage same ne mogu da priđu vatri?
Zato što gori borova šuma i zato što je požar visok, dakle ide krošnjama, a ne prizemnim rastinjem. Komandir Vatrogasne stanice u Službi za civilnu zaštitu i vatrogastvo Grada Konjica Nedim Makan objasnio je šta to znači za ljude na terenu.
Ovdje su potrebne zračne snage da požar primire, da bismo mi mogli na neki način ući zemaljskim snagama.
Makan je bio izričit i o tome šta bi bio ulazak bez prethodnog dejstva iz vazduha.
To je visoki požar i tu ući sa zemaljskim snagama ravno je samoubistvu.
Isti sagovornik je dan ranije upozorio da bi se požar mogao širiti i prema Kantonu Sarajevo, odnosno prema Ilidži, što je jedan od razloga zbog kojih se zahtev za pomoć iz vazduha ponovio.
Ko je na terenu
U gašenju na konjičkom području angažovane su, prema saopštenju kantonalne civilne zaštite:
- Profesionalna vatrogasna jedinica Konjic
- vatrogasna jedinica Šumarstva Prenj
- Dobrovoljno vatrogasno društvo Neretvica
- vatrogasci iz Hadžića i Tarčina
- nekoliko desetina meštana i lovaca
Iz vazduha rade helikopteri Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, avioni tipa er traktor kojima raspolaže Vlada Hercegovačko-neretvanskog kantona i helikopter Civilne zaštite Zeničko-dobojskog kantona. Nadležni sada traže kanadere i dodatne helikoptere, uz obrazloženje da postojeći kapaciteti nisu dovoljni da se požar stavi pod kontrolu. To je i suštinska razlika u odnosu na prethodne dane: do sada se tražilo pojačanje unutar Federacije, sada se traži oprema koje u angažovanim flotama nema.
Konjic nije jedino žarište
Isti operativni centar navodi i požare na neumskom području, u mestima Međugorje, Lastva i Gornje Hrasno, gde rade dve posade aviona er traktor. Hercegovina tako u istom danu ima više aktivnih linija vatre, a raspoloživa avijacija se deli na njih.
Gašenje otežavaju visoke temperature, strm i nepristupačan teren i visok intenzitet požara. Kombinacija ta tri činioca je razlog zbog kojeg se u Konjicu nisu tražila samo dodatna vozila i ljudstvo, nego avioni koji na jedan prelet spuštaju količinu vode kakvu zemaljske ekipe u tom terenu ne mogu da dovuku ni za sate.
Šta sledi posle zahteva
Zahtev Grada Konjica ide preko Federalne uprave civilne zaštite, koja je nadležna da traženje pomoći iz inostranstva formalizuje i uputi dalje. Proglašeno stanje prirodne nesreće je pravni okvir koji taj postupak otvara i koji omogućava angažovanje resursa izvan redovne procedure.
Za sada su naselja Živašnica i Brđani pravci prema kojima se vatra kreće, a u Džepima je već potvrđena materijalna šteta na napuštenim objektima. Sledeći presek stanja daće Operativni centar Civilne zaštite Hercegovačko-neretvanskog kantona, koji o požarištima izveštava svakodnevno, a odgovor na zahtev za kanadere odrediće da li će 12. avgust ostati dan u kojem se linija odbrane držala oko kuća ili dan u kojem je stigla vazdušna pomoć iz drugih država.
