Šmit o Dodiku i Putinu: 11 susreta, a rata ne vidi
Bivši visoki predstavnik u BiH za EUobserver kaže da ne vidi opasnost od novog rata, ali upozorava na ruski uticaj u Republici Srpskoj i kritikuje Beograd.
Kristijan Šmit, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, u intervjuu za EUobserver, objavljenom 12. oktobra, otvoreno kritikuje i Beograd: reakciju Srbije na rezoluciju Generalne skupštine UN o Srebrenici i sahranu Ratka Mladića u srpskoj prestonici. O Miloradu Dodiku kaže da se sa Vladimirom Putinom sastao jedanaesti put od početka rata u Ukrajini, a istovremeno tvrdi da ne vidi opasnost od novog oružanog sukoba u BiH.
Šmit je dužnost visokog predstavnika obavljao od 2021. do juna 2026. Naslednik još nije izabran, a posao privremeno vodi njegov bivši zamenik, američki diplomata Luis Krišok.
Zašto Šmit ne vidi rat, a ipak upozorava?
Prema Šmitovoj oceni, političke svađe i etničke podele slabe poverenje građana da će država opstati kao celina, ali to ne vodi povratku oružanog sukoba. Razlog vidi u iskustvu ljudi koji su rat preživeli.
„Posebno srednja generacija toliko je propatila zbog rata i opsade Sarajeva da zaista nema sklonosti ka bilo kakvom vojnom sukobu ili sukobu uz upotrebu sile. Mislim da je to dobra vijest“, rekao je Šmit.
Opasnost vidi drugde: nove generacije bi sadašnje stanje mogle da prihvate kao normalno, a da ga istovremeno ne prihvataju. „Iako ne vidim opasnost od rata, vidim da bi pozitivna dostignuća i uspjeh Daytona mogli sve više gubiti visok stepen priznanja koji uživaju“, upozorio je. Sporo približavanje Evropskoj uniji opisao je rečima: „Tako smo ostali ni tamo ni ovamo. Imamo samo princip nade. Nadu da će nešto doći.“
Šta Šmit kaže o Dodiku i Rusiji?
Šmit navodi da Rusija pokušava da utiče na deo BiH, pre svega na Banjaluku i Republiku Srpsku, i da se tu oslanja na veze sa srpskom pravoslavnom zajednicom, kao i na medije i društvene mreže.
„Rusija pokušava utjecati na dio Bosne i Hercegovine, posebno na Banju Luku i Republiku Srpsku, a Dodik na neki način djeluje kao promotor ruskih interesa. To zaista jeste slučaj“, kazao je. O susretima sa ruskim predsednikom dodao je: „Dodik se s Putinom sastao jedanaesti put od početka rata u Ukrajini. To je zaista upadljivo.“
Vrednost BiH za Moskvu ocenjuje kao gotovo nikakvu, i ekonomski i strateški. Zemlja i Dodik su, kako kaže, Rusiji korisni kao sredstvo za ometanje evropskog i američkog delovanja: „Dakle, na to se više gleda kao na instrument nego kao na područje utjecaja.“
Za SNSD, Dodikovu stranku, Šmit tvrdi da etničke razlike koristi kao argument za podršku, „ali, iskreno, ne samo oni“, pa „može se sumnjati u njihovu stvarnu proevropsku opredijeljenost“.
Gde je u priči Srbija?
Šmit podseća da su posebne veze Srbije i Hrvatske sa delovima BiH predviđene Dejtonskim sporazumom i da same po sebi nisu njegovo kršenje. Ali smatra da postoje pokušaji uticaja koji iz tog okvira izlaze. Kao primer navodi reakciju Srbije na rezoluciju UN iz 2024. o međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici.
„Protiv toga je pokrenut zaista upadljiv napad, iako Srbija nije bila imenovana u rezoluciji“, rekao je. Iz tog talasa, prema njegovoj oceni, proistekla je Svesrpska deklaracija. Može se posmatrati kao kulturno povezivanje pripadnika istog naroda, ali Šmit u njoj vidi i političku svrhu: „Istovremeno je treba posmatrati i kao instrument pokušaja ostvarivanja većeg političkog utjecaja u dijelu druge zemlje.“
Pitanje o tome da li je Kancelarija visokog predstavnika i dalje potrebna ostavio je bez jednostavnog odgovora. Umesto toga pomenuo je sahranu Ratka Mladića: „Kako je moguće da jedan od glavnih ratnih zločinaca i počinilaca genocida, general Ratko Mladić, dobije ceremoniju sahrane nalik državnoj u Beogradu i očigledno uživa veliku podršku?“ Po njemu to pokazuje da iskrena rasprava o prošlosti još nije vođena.
Šta traži od Brisela?
Šmit poručuje da Evropska unija ne sme da se oslanja samo na programe i novac, i da pristupne pregovore ne treba posmatrati kao ceo skup instrumenata. Pohvalio je angažman evropske komesarke Marte Kos, ali traži neposredniji pristup mladima i jače prisustvo Unije na društvenim mrežama. „Ako se vratimo ruskom utjecaju, oni su majstori u tome. Evropska unija je veoma suzdržana“, kazao je.
Podsetio je da je samit u Solunu održan 2003, a da je BiH kandidatski status dobila tek u decembru 2022, uz, kako ocenjuje, znatno snižena očekivanja i uslove. „Sada se ne poduzimaju ni ti mali koraci“, upozorio je. Posledica je u demografiji: neki mladi, kaže, donose odluku da odu, najčešće u države članice EU.
Ipak, Šmit nalazi i razloge za optimizam, među njima proteste učenika i nastavnika u srednjoj Bosni protiv podeljenog školstva. Intervju zaključuje rečenicom: „Dakle, zajednica postoji, ali ne i politička zajednica.“
Kakva je Dodikova verzija Šmitovog odlaska?
Šmitove ocene stižu posle Dodikovog nastupa na RTS-u za vikend. Lider SNSD-a je tamo izneo svoju verziju razgovora sa administracijom Donalda Trampa koji su, prema njegovim rečima, doveli do ukidanja američkih sankcija i do Šmitovog odlaska. Tvrdio je da je među zahtevima bio i taj da Šmit ode, da su mu u Americi rekli da može odmah u Nemačku i da je on tražio samo da u Sarajevu pokupi stvari. Za ukidanje sankcija, kaže Dodik, saznao je po sletanju u Moskvu, na letu iz Minska.
Dodik je u istom razgovoru ublažio sopstvenu tezu: na pitanje da li su Amerikanci poslušali njegov zahtev odgovorio je da ne misli da ga slušaju, nego da su se „okolnosti poklopile“. Njegove navode nijedan od tekstova koje su preneli mediji nije nezavisno potvrdio, a u delovima Šmitovog intervjua koje su objavili N1 BiH i Index.hr nema osvrta na Dodikovu verziju.
