Požari u Hrvatskoj: 8.832 od 1. januara, 23 poginula
Požara u Hrvatskoj je do 10. avgusta bilo 8.832, opožareno je 9.646 hektara ili 75 odsto više nego lane, poginula su 23 čoveka, a povređeno je 145, među njima 24 vatrogasca.
Državni vatrogasni operativni centar objavio je presek požarne sezone iz kojeg se vidi da je požara u Hrvatskoj od 1. januara do 10. avgusta bilo 8.832, a da je vatra zahvatila 9.646 hektara, tri četvrtine više nego u istom periodu prošle godine. Presek nije samo hrvatska statistika: najveći rast beleži se na priobalju i u zaleđu Dalmacije, na deonici Jadrana na kojoj tokom avgusta letuje veliki broj građana Srbije, pa se brojke iz Zagreba čitaju i kao podatak o tome koliko je taj deo obale ovog leta bio pod vatrom.
U ukupnom bilansu, hrvatski vatrogasci su u tih nešto više od sedam meseci imali 29.358 intervencija. Od toga se 8.832 odnosilo na požare, a 20.526 na tehničke intervencije, akcidente i ostale pozive. Ukupan broj požara veći je za 7,62 odsto nego u istom razdoblju 2025. godine, ali se rast ne raspoređuje ravnomerno.
Po vrstama, presek izgleda ovako:
- požari na otvorenom prostoru: 5.575, rast od 12,99 odsto
- požari raslinja: 3.897, rast od 23,40 odsto
- požari na građevinama: 2.569, pad od 0,08 odsto
- požari na prevoznim sredstvima: 689, pad od 1,99 odsto
Ljudski bilans je teži nego lane. U požarima je poginulo 23 ljudi, isto koliko i u istom periodu prethodne godine, dok je broj povređenih porastao sa 118 na 145. Među povređenima su 24 vatrogasca, dakle svaki šesti povređeni je čovek koji je na požar došao da ga gasi.
Zašto gori više nego prošlog leta?
Objašnjenje koje daje hrvatska vatrogasna služba je meteorološko, ne organizaciono. Dugo sušno razdoblje sa visokim temperaturama isušilo je biljni pokrivač, a nekoliko puta tokom sezone javljala su se i suva grmljavinska nevremena, posle kojih u kratkom roku nastane više požarišta odjednom.
“Prema statističkim pokazateljima, imamo povećan broj intervencija na požarima otvorenog prostora u odnosu na prošlu godinu. Povećanje možemo povezati s vremenskim prilikama, dakle dugim sušnim razdobljem s visokim temperaturama koje isušuju biljni pokrov. Ove godine smo imali u više navrata i suho grmljavinsko nevrijeme, kada je nastalo više požara u kratkom razdoblju. Unatoč velikom broju požara, naši vatrogasci i zračne snage su uspješno djelovali i većinu požara ugasili u kratkom vremenu”, rekao je Slavko Tucaković, glavni vatrogasni zapovednik Hrvatske.
Otud i podatak koji najbolje pokazuje pritisak na sistem: avioni su ove godine angažovani na 104 požara, sa ukupno 273 poletanja, dok su lane u istom periodu leteli na 58 požara i imali 152 dejstva.
Mnogo požara, malo velikih požarišta
Utisak javnosti da ovog leta gori manje nastao je zato što je manje velikih, danima praćenih požarišta. Tucaković tvrdi da je taj utisak pogrešan i da je razlika u brzini reakcije, ne u broju izbijanja.
“Ima požara, ima ih čak i više. Svakodnevno se veliki broj brzo gasi, uhvati ih se u začetku i ne dozvolimo da prerastu u veliki požar”, rekao je Tucaković.
Kao primer je naveo četiri požara ugašena tokom jedne noći, koja zbog brzog gašenja nisu ni dospela u javnost. Na Braču su odmah angažovana dva kanadera, dubrovački vatrogasci su tokom noći sami ugasili požar borove šume od oko 6.000 kvadratnih metara, a među većim ovogodišnjim požarima je onaj kod Slunja, koji je zahvatio oko 100 hektara. Samo u jednom danu vatrogasci su imali oko 140 intervencija.
Zanimljivost sezone je da vatra ove godine ne bira samo obalu. U noći između 11. i 12. avgusta najveći angažman bio je kod Cernika u Brodsko-posavskoj županiji, gde je trava i nisko rastinje gorelo na oko 100 hektara, a na terenu su bila 42 vatrogasca sa 12 vozila. Iste noći je u Vinišćima u Splitsko-dalmatinskoj županiji gorela trava i mlada borova šuma, sa 27 vatrogasaca i 10 vozila, dok je kod Dubrovnika izgorelo oko 6.000 kvadratnih metara borove šume, uz 32 vatrogasca i 10 vozila.
“Brza je reakcija, odmah su svi na nogama. Upute i zapovijedi su izdane, provode se ophodnje i sve što radimo usmjereno je na maksimalni oprez”, kazao je Tucaković, dodajući da takav stepen pripravnosti treba zadržati još nekoliko dana, dok ne popuste velike vrućine.
Hercegovina i evropski mehanizam
Hrvatske službe prate i požar u susednoj Hercegovini, koji se širi pod uticajem jakog vetra. Tucaković je rekao da su njihovi ljudi otišli na teren da provere jačinu vatre.
“Pratimo ga, naši ljudi su otišli tamo provjeriti snagu požara pa ćemo tijekom dana donijeti odluke”, rekao je.
Tu se otvara pitanje koje nije vatrogasno nego proceduralno: da bi hrvatske snage delovale na teritoriji Bosne i Hercegovine, Sarajevo pomoć mora da zatraži preko CECIS-a i Mehanizma civilne zaštite Evropske unije. Isti kanal koristi se svakog leta i za pomoć zemljama regiona koje nisu članice Unije, pa se odluka o slanju aviona ili vatrogasnih vozila preko granice u praksi donosi u komunikaciji sa Briselom, a ne samo između dve susedne službe.
Za sada, hrvatski vatrogasci ostaju u punoj pripravnosti. Temperature su visoke, duva bura koja pogoduje brzom širenju vatre, a glavni vatrogasni zapovednik je poruku sveo na tri reči: “Moramo biti spremni”. Sledeći presek Državnog vatrogasnog operativnog centra pokazaće da li je avgust, mesec u kojem hrvatska statistika po pravilu skače, potvrdio ovaj trend ili ga produbio.
