Sirija i Izrael pregovarali u Jordanu posle udara na Idlib

Zvaničnici Sirije i Izraela sastali su se u nedelju, 23. avgusta, u Jordanu, na prvim visokim direktnim pregovorima otkako je izraelska avijacija pre nedelju dana gađala vojni aerodrom u sirijskoj provinciji Idlib. Za Beograd ovo nije udaljena vest bez posledica: svaka nova runda napetosti na Bliskom istoku diže cenu nafte na svetskom tržištu i otvara pitanje novog migrantskog pritiska na balkansku rutu, dok Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji prati kako Vašington i Brisel usklađuju stavove prema regionu koji već mesecima određuje spoljnopolitički dnevni red Zapada.

O sastanku je prva izvestila sirijska državna novinska agencija SANA, pozivajući se na diplomatski izvor u Damasku. Razgovori su vođeni uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država i domaćinstvo Jordana. Siriju je predstavljala delegacija koju je predvodio ministar spoljnih poslova Asad al Šaibani, a u njoj su bili i šefovi opšte i vojne obaveštajne službe. Na izraelskoj strani pregovarački tim je vodio šef Mosada Roman Gofman.

O čemu je konkretno razgovarano

Prema dostupnim informacijama, na stolu su bili praktični mehanizmi za obustavu izraelskih udara, hapšenja i ciljanih operacija na sirijskoj teritoriji. Razmatran je i predlog o osnivanju zajedničke operativne sobe u Jordanu, pod nadzorom Sjedinjenih Američkih Država, u koju bi bila uključena i Turska kao dodatni kanal za sprečavanje eskalacije između Ankare i Tel Aviva na sirijskom tlu.

Damask je kao neposredne prioritete istakao povlačenje izraelskih snaga na položaje koje su držale pre 8. decembra 2024. godine i puno vraćanje na snagu Sporazuma o razdvajanju snaga iz 1974. godine. Prema navodima agencije SANA, sirijska strana je tokom razgovora poručila da je “Sirija suverena država sa punim pravom da obnavlja i razvija svoju nacionalnu vojsku”, i da neće prihvatiti aranžmane koji to pravo ograničavaju, kao ni pravo da bira sopstvene saveznike.

Sirijski predstavnici su ponovili da Golansku visoravan smatraju sopstvenom teritorijom, ali su ocenili da je rasprava o njenom konačnom statusu u ovoj fazi pregovora preuranjena.

Šta traži izraelska strana

Izraelska delegacija je, prema izveštajima, u pregovore ušla sa sopstvenim uslovima: sprečavanje turskog vojnog prisustva u Siriji, demilitarizacija zone uz Golan, zaštita druske zajednice i ograničenje sirijskog naoružanja. Ovi zahtevi ostaju najveća prepreka dogovoru, jer Damask insistira da pravo na sopstvenu vojsku ne sme biti predmet pregovora sa druge strane.

Zašto su razgovori uopšte bili prekinuti

Sirija je kontakte sa Izraelom potpuno prekinula posle udara na vojni aerodrom Abu el Duhur u provinciji Idlib, izvedenog u noći između 17. i 18. avgusta. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac naveo je da je udar izveden na osnovu obaveštajnih podataka o turskim planovima da na aerodrom rasporedi dronove i radarske sisteme, tvrdnju koju Sirija i Turska demantuju.

Pregovori dve strane su, inače, bili zamrznuti od februara 2026. godine, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli operacije protiv Irana, i do nedeljnog sastanka nije bio određen datum njihovog nastavka.

Sirijsko-turska pozadina

Ovi razgovori dolaze u trenutku kada su odnosi Izraela i Turske, koja u Siriji ima sopstvene interese, već zaoštreni. Pisali smo ranije o tome kako je Ankara preko Interpola raspisala poternicu za izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, kao i o zahtevu sedam zemalja da Izrael povuče tender za izgradnju naselja E1 na Zapadnoj obali. Oba slučaja pokazuju koliko je region, u koji spada i Jordan kao domaćin nedeljnih razgovora, postao poprište paralelnih diplomatskih sukoba koji se prepliću sa sirijsko izraelskim pregovorima.

Kabinet izraelskog premijera do zaključenja ovog teksta nije odgovorio na pitanja novinara o ishodu sastanka. Sledeći korak zavisiće od toga da li će predlog o zajedničkoj operativnoj sobi u Jordanu dobiti podršku i Turske, čije prisustvo u severnoj Siriji ostaje glavna tačka razmimoilaženja između Damaska i Tel Aviva.