al-Šara: Damask traži bezbednosni sporazum sa Izraelom

Damask je poslao signal kakav se donedavno činio teško zamislivim. Sirijski predsednik Ahmed al-Šara izjavio je za katarsku televiziju Al Jazeera da njegova vlada traži bezbednosni sporazum sa Izraelom, potez koji pomera geopolitičku realnost Bliskog istoka i koji se, iako udaljen od Beograda, tiče i srpske diplomatije. Srbija godinama neguje pažljivu ravnotežu prema regionu, od energetskih veza do glasanja u Ujedinjenim nacijama, pa svaki pomak u odnosima Damaska i Tel Aviva neposredno oblikuje okvir u kome se ta politika vodi.

Izjava je utoliko značajnija što stiže u trenutku zategnutih odnosa i otvorenih vojnih tenzija. Al-Šara, koji je na čelo sirijske države došao posle pada dugogodišnjeg režima, dosad je izbegavao direktne poruke ka Izraelu. Sada, međutim, otvoreno govori o traženju sporazuma koji bi uredio bezbednosna pitanja između dve zemlje, čime signalizira spremnost da vodi diplomatski kanal tamo gde je decenijama vladalo otvoreno neprijateljstvo.

Šta al-Šara nudi, a šta traži zauzvrat

Sirijski predsednik nije izneo detaljan nacrt sporazuma, ali sam okvir poruke jasan je: Damask želi predvidiv bezbednosni aranžman, a ne trajnu konfrontaciju. Poziv dolazi u trenutku kada Izrael sprovodi vojne operacije duž granica i kada je, prema optužbama iz regiona, granatiranjem opstruirao preuzimanje takozvanih pilot-zona na jugu Libana. Upravo taj kontinuirani vatreni pritisak Damask navodi kao dokaz da bez formalnog dogovora nema stabilnosti na osetljivom pojasu.

Za al-Šaru je ovo i unutrašnji test. Sirijsko društvo, iscrpljeno godinama rata, deli se oko toga koliko daleko nova vlast sme da ide u razgovorima sa Izraelom. Predsednik računa da bi bezbednosni sporazum doneo mirniju granicu i prostor za obnovu zemlje, dok kritičari upozoravaju da bi svaki ustupak mogao da bude protumačen kao odustajanje od ranijih principa. Diplomatski kanal koji al-Šara najavljuje zato nosi visok politički rizik na oba kraja.

Reakcije evropskih kancelarija za sada su oprezne. Brisel je tokom prethodnih meseci postepeno otvarao vrata novoj sirijskoj vlasti, a evropski zvaničnici primili su al-Šaru na više sastanaka, računajući na stabilizaciju koja bi smanjila migracione pritiske i vratila deo izbeglica. Bezbednosni dogovor sa Izraelom uklopio bi se u tu logiku, ali Evropska unija istovremeno pažljivo meri svaki potez, svesna da region ostaje zapaljiv i posle formalnih deklaracija.

Šta zaokret u Damasku znači za Srbiju i region?

Za Srbiju, koja održava kanale i sa arapskim svetom i sa Izraelom, svaki pomak u ovom odnosu menja diplomatsku računicu. Beograd tradicionalno gradi svoju spoljnu politiku na sposobnosti da razgovara sa svim stranama, pa bi stabilniji Bliski istok olakšao i srpske ekonomske i političke interese, od trgovine do multilateralnih glasanja. Novi bezbednosni okvir u koji ulazi Sirija posredno utiče i na to kako se u Beogradu čita transatlantska veza i pozicija evropskih partnera prema regionu.

Zaokret koji al-Šara najavljuje daleko je od gotovog sporazuma. Izraelska strana za sada nije javno prihvatila poziv, a nastavak granatiranja na jugu regiona pokazuje koliko je pojas i dalje nestabilan. Ipak, sama činjenica da sirijski predsednik otvoreno govori o bezbednosnom dogovoru predstavlja tektonski pomak u odnosu koji je decenijama počivao na ćutanju i sili. Da li će Tel Aviv odgovoriti na damaščanski poziv, ili će vojni pritisak nadjačati diplomatiju pre nego što razgovori uopšte počnu?