Kovač: Ne želimo susjeda koji prijeti drugim poluvremenom
Bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač poručio je da Hrvatska mora da se naoružava, pošto je predsednik Sabora Gordan Jandroković rekao da Srbija ima ofanzivno oružje.
Razmena oštrih poruka između Zagreba i Beograda dobila je u sredu novo poglavlje, pošto je bivši hrvatski ministar spoljnih poslova Miro Kovač otvoreno poručio da njegova zemlja mora da se naoružava jer, kako kaže, Srbija to već čini. Za Beograd to nije samo hrvatska unutrašnja rasprava, nego najava da će susedska država ubrzati sopstveno naoružavanje, pozivajući se pritom na procene koje navodno dele i Sjedinjene Države i Nemačka.
Povod je izjava predsednika Hrvatskog sabora Gordana Jandrokovića, koji je 25. avgusta, na konferenciji hrvatskih ambasadora, konzula i vojnih izaslanika, upozorio da Evropa mora jače da brine o sopstvenoj bezbednosti jer se decenijama oslanjala na američku zaštitu. Tom prilikom je zatražio i jačanje evropskog stuba NATO. Jandroković je tada rekao i sledeće o Srbiji.
“Srbija se naoružava ne samo obrambenim oružjem, nego i ofenzivnim, napadačkim. I to treba reći našim zapadnim saveznicima. Ne bježati od toga.”
Predsednik Sabora je dodao da nove političke elite u zapadnim prestonicama često ne razumeju prostor bivše Jugoslavije, niti dovoljno pamte agresivnu regionalnu politiku iz devedesetih, pa Hrvatska po njegovim rečima mora sama da objašnjava rizike u susedstvu.
Ko je pre Jandrokovića govorio isto
Miro Kovač je 26. avgusta u 15.33 časova, kao gost emisije Novi dan na televiziji N1 kod voditeljke Nine Kljenak, poručio da Jandrokovićeva ocena nije usamljena. Podsetio je da su slično ranije govorili i ministar odbrane Ivan Anušić i predsednik Zoran Milanović, i to na samitu NATO u Istanbulu.
Kovač smatra da to nije dogovoreno usklađivanje stavova različitih političkih opcija u Hrvatskoj, nego posledica podataka kojima raspolažu hrvatske službe. Naveo je da veruje sopstvenim institucijama i da iz njihovih saznanja proizlazi da Srbija poseduje ofanzivno naoružanje. Dodao je i da to nije tajna za velike saveznike.
Rekao je da i Amerikanci i Nemci znaju da Srbija ima ozbiljnu vojnu industriju, podsetivši da Beograd nije bez razloga ugostio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, i tvrdeći da Srbija već godinama, preko trećih zemalja, izvozi oružje u Ukrajinu. Iz toga izvodi zaključak da Hrvatska treba da prati primer Vašingtona i Berlina, koji idu ka većoj samostalnosti u odbrani.
Najoštriju rečenicu emisije Kovač je izgovorio kada je objašnjavao zašto Hrvatska, po njegovom mišljenju, ne sme da čeka.
“Ne želimo imati susjeda koji nam prijeti drugim poluvremenom, koji govori o traktorima i ambasadorima. Žao nam je što se Srbija želi naoružavati ofenzivnim oružjem i nama prijetiti. Pouka je da se očito i mi moramo naoružavati, nema plakanja, budi spreman, budi budan.”
Poručio je da Hrvatskoj nije dovoljno da samo upozorava, nego da mora i da deluje. “Nije dovoljno upozoravati”, rekao je, dodajući da zemlja mora da razvija sopstvenu odbrambenu industriju, uključujući proizvodnju dronova, i da za to, kako tvrdi, novca ima i mora da bude.
Zašto Kovač veruje sopstvenoj tezi
Kovač je posebno naglasio da mu verodostojnost tvrdnje o naoružavanju Srbije garantuje baš to što dolazi iz suprotstavljenih političkih tabora u Hrvatskoj. Podsetio je da su Jandroković i Anušić iz HDZ, dok je Milanović došao iz redova SDP, i da te dve stranke nisu u koaliciji. Kada se, kako kaže, slažu oko iste ocene, zaključak za Hrvatsku je jednostavan: oslonac na sebe.
Jandrokovićevu izjavu u Zagrebu je javno podržao i ministar Ante Šušnjar, dok je odgovor iz Beograda stigao brzo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prethodno uzvratio na izjave hrvatskih zvaničnika, pa je time razmena poruka između dve prestonice, koja traje već danima, dobila novi krug.
Za region je poruka iz Zagreba značajna zato što dolazi usred šireg zaoštravanja retorike na Balkanu, u trenutku kada Evropska unija, kako je na istoj konferenciji hrvatskih diplomata rekla i evropska poverenica za proširenje Marta Kos, proces pristupanja tretira kao pitanje geopolitičke stabilnosti, a ne samo tehničkog napretka kandidata. Da li će razmena optužbi o naoružavanju ostati na nivou izjava ili će se preliti u konkretne poteze na terenu, ostaje otvoreno pitanje narednih nedelja.
