Hrvatska od 23. septembra izdaje vize vozačima iz Srbije

Hrvatska je od četvrtka prva članica Evropske unije koja je otvorila poseban vizni režim za profesionalne vozače autobusa i kamiona iz trećih zemalja, a hrvatska ambasada u Beogradu zahteve srpskih prevoznika počinje da prima 23. septembra. Vest je objavilo poslovno udruženje srpskih prevoznika Pumed, koje je istaklo da će ambasada u početku raditi sa manjim brojem zahteva dnevno, dok se elektronski sistem u potpunosti ne prilagodi. Za vozače koji svakodnevno prelaze evropske granice ovo je prva konkretna promena posle meseci upozorenja da im strogi šengenski limit boravka ozbiljno otežava posao.

Zašto se ovo dešava baš sada

Prema hrvatskim diplomatskim izvorima, mera ne važi samo za Srbiju, nego za sve zemlje Zapadnog Balkana i sve države čijim državljanima inače nije potrebna viza za ulazak u Hrvatsku. Razlog je uvođenje strožeg digitalnog sistema kontrole na granicama Evropske unije, koji vozače iz trećih zemalja ograničava na najviše 90 dana boravka u šengenskom prostoru u bilo kom periodu od 180 dana. To pravilo je ozbiljno ugrozilo lance snabdevanja i poslovanje međunarodnih transportnih kompanija, jer su vozači brzo trošili dozvoljene dane boravka u Uniji.

Ministarstvo vanjskih i evropskih poslova Hrvatske najavilo je da će od 23. septembra 2026. primati zahteve upravo od vozača kojima inače nije potrebna viza za ulazak u zemlju, ali koji vozila u okviru posla drže duže nego što to šengensko brojanje dana dozvoljava.

Kako se podnosi zahtev

Postupak počinje online prijavom kroz sistem Crovisa, nakon čega sledi zakazivanje termina i lično podnošenje zahteva. U prvoj fazi ambasada i konzulati primaju najviše 15 zahteva dnevno po lokaciji, a taj broj će se, prema najavama iz ministarstva, postepeno povećavati. Zahtev se podnosi najranije dva meseca, a najkasnije 30 dana pre planiranog početka prevoza, dok obrada može trajati do 45 dana. Za vozače iz Bosne i Hercegovine zahtevi se predaju u hrvatskoj ambasadi u Sarajevu ili u jednom od generalnih konzulata na teritoriji te zemlje.

Dugotrajna viza tipa D važi do godinu dana, ali dozvoljava ulazak isključivo na teritoriju Hrvatske radi prevoza robe i putnika, ne i u ostale zemlje šengenskog prostora. Vozači koji iz Hrvatske nastavljaju put ka drugim članicama šengenske zone biće registrovani u sistemu ulaska i izlaska, poznatom kao EES, gde i dalje važi ograničenje od 90 dana boravka u periodu od 180 dana. Hrvatsko ministarstvo je najavilo da će detaljan spisak potrebne dokumentacije objaviti početkom sledeće nedelje na sajtovima ministarstva i ambasade u Sarajevu.

Reakcije iz regiona

Ministar komunikacija i saobraćaja Bosne i Hercegovine Edin Forto pozdravio je početak primene mere, ocenjujući da je reč o pomaku posle meseci razgovora sa hrvatskim i evropskim partnerima o problemima domaćih prevoznika. U saopštenju ministarstva, koje je prenela BHRT, naveo je:

“Ovo je prvi konkretan korak koji našim vozačima može olakšati rad. Od početka govorimo da ljudi koji svoj posao obavljaju na putevima širom Evrope ne mogu biti tretirani kao migranti ili turisti. Očekujemo da primer Hrvatske slede i druge države Evropske unije, jer nam treba rešenje koje će našim vozačima omogućiti da nesmetano rade svoj posao.”

Forto je dodao da Bosna i Hercegovina sama ne može da menja šengenska pravila i da je trajno rešenje moguće jedino na nivou Evropske unije:

“Hrvatska je pokazala da postoji način da se napravi iskorak. Nastavićemo da insistiramo da se pronađe održivo rešenje i u drugim državama EU. Naši prevoznici moraju imati mogućnost da rade, a vozači ne smeju da budu kažnjeni zato što obavljaju posao koji ih svakodnevno vodi preko evropskih granica.”

Šta ovo znači za Srbiju

Za Srbiju je hrvatski potez prva praktična najava da bi vozači iz regiona mogli da rade bez prekida izazvanih šengenskim brojanjem dana, iako viza i dalje pokriva samo ulazak u Hrvatsku. Pumed napominje da dugotrajne nacionalne vize koje izdaje Hrvatska ne predstavljaju opštu dozvolu za rad ili neograničen boravak u ostalim članicama Unije, ali se u Beogradu i Sarajevu ovaj korak čita kao model koji bi u narednim mesecima mogle preuzeti i druge zemlje Evropske unije.

Da li će se to zaista dogoditi, zavisiće od toga koliko će hrvatski sistem izdržati navalu zahteva posle 23. septembra i da li će Brisel prihvatiti bilateralno rešenje kao trajniji odgovor na problem koji pogađa ceo region.