Umro Ratko Mladić u Hagu, u 84. godini

Ratko Mladić, komandant Vojske Republike Srpske od njenog osnivanja 1992. godine, preminuo je u četvrtak, 27. avgusta, u Ševeningenu, u 84. godini. Smrt je potvrdila porodica.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove saopštio je da je Mladić umro dok je čekao premeštaj u drugu državu, u kojoj je trebalo da izdržava ostatak kazne. Kurir navodi da je smrt nastupila u 14.23, u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija, dok pojedini mediji pišu da je poslednje dane proveo u bolnici u Hagu.

Rođen je 12. marta 1942. godine. Od hapšenja pre više od petnaest godina nije izlazio iz haškog pritvora.

Poslednje nedelje: palijativna nega i odbijeni zahtevi

Zdravstveno stanje se pogoršavalo mesecima. U pritvoru je preživeo dva moždana udara i srčani udar, bolovao je od dijabetesa, poslednjih meseci je bio nepokretan i jedva je govorio. Prema pisanju medija, u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija od 2024. godine primao je palijativnu negu, dakle negu čiji je cilj ublažavanje tegoba, a ne lečenje.

13. avgusta ove godine lekarski nalaz je konstatovao da je Mladić ušao u završnu fazu života i da se smrt može očekivati u narednim nedeljama. Sredinom avgusta odbrana, koju su vodili advokati Branko Lukić i Dragan Ivetić, podnela je zahtev za uslovno prevremeno puštanje iz humanitarnih razloga.

22. avgusta predsednica Mehanizma Gracijela Gati Santana taj zahtev je odbila, uz obrazloženje da očekivana skora smrt sama po sebi nije osnov za prevremeno puštanje na slobodu.

Srbija je pokušavala paralelno. Ministarstvo pravde tražilo je prebacivanje na Vojnomedicinsku akademiju, a ne puštanje kući, o čemu je govorio direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić. Predsednik Aleksandar Vučić pisao je Hagu nedelju dana pre smrti sa molbom da Mladiću bude dozvoljeno da umre u Srbiji, i ta molba je odbijena. Vučić je tada rekao da je puštanje na lečenje pitanje humanosti, a ne pravnih presuda.

Hronologija: od optužnice do Ševeningena

Jul 1995. Haški tribunal podiže optužnicu i za Mladićem raspisuje poternicu.

1995. do 2011. Šesnaest godina je proveo u bekstvu. Deo tog vremena živeo je pod tuđim imenom, kao Milorad Komadić.

26. maj 2011. Uhapšen je u Lazarevu kod Zrenjanina, u kući rođaka kod koga se krio.

Kraj maja 2011. Prebačen je u pritvor Ujedinjenih nacija u Ševeningenu.

Maj 2012. Počelo je suđenje pred Haškim tribunalom.

22. novembar 2017. Prvostepena presuda: doživotni zatvor, za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u ratu u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine. Po tački koja se odnosila na genocid u šest opština oslobođen je optužbe.

8. jun 2021. Žalbeno veće potvrđuje presudu i ona postaje pravnosnažna.

27. avgust 2026. Smrt u Ševeningenu, u 84. godini, dok je trajala procedura premeštaja u državu u kojoj je trebalo da izdržava ostatak kazne.

Podeljene reakcije

Vest je u regionu dočekana onako kako je i sam Mladić godinama deljen: kao heroj s jedne i kao osuđeni ratni zločinac s druge strane.

Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik okarakterisao je smrt kao posledicu uslova u kojima je Mladić držan.

Ovo je zaista ubistvo.

Dodik je dodao da je reč o čoveku koji je bio komandant Vojske Republike Srpske i koji je tom vojskom rukovodio od njenog osnivanja.

Iz Sarajeva su stigle suprotne ocene. Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović rekao je da će Mladić ostati upamćen onako kako ga je definisala presuda. Potpredsednica udruženja Majke Srebrenice Kada Hotić izjavila je da je sud održao reč i držao ga u zatvoru do kraja.

U Republici Srpskoj su stigli izrazi saučešća, uz tvrdnje pojedinih zvaničnika da je smrt ubrzana time što mu je uskraćeno odgovarajuće lečenje.