Šamac: Minić kandidat SNSD za predsednika Republike Srpske

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) je sinoć, 4. septembra, u Šamcu zvanično otvorio predizbornu kampanju za opšte izbore u Bosni i Hercegovini zakazane za 4. oktobar. Na Centralnoj izbornoj konvenciji, u rodnom gradu Sava Minića, kandidata SNSD-a za predsednika Republike Srpske, okupilo se, prema navodima organizatora, više od 15.000 ljudi. Za Beograd ovo nije samo regionalna vest: politička budućnost Republike Srpske se decenijama prati kao pitanje neposredno vezano za srpski nacionalni interes, a lider SNSD-a Milorad Dodik je sa bine ponovo poručio da je Srbija njihov oslonac.

Dodik je sa bine poručio: „SNSD je danas jači nego ikada, okupljen, organizovan i odlučan da snažno ide u još jednu pobjedu. Naša snaga su ljudi, jasna politika i odlučnost da nastavimo da čuvamo i gradimo Republiku Srpsku.“

Šamac nije nasumično izabran za početak kampanje. Reč je o opštini kojom je Minić dugo upravljao, pa je konvencija istovremeno bila i promocija njegovog dosadašnjeg rada. Dodik je Minića opisao kao patriotu koji je od osnivanja u SNSD-u i koji je, kako je naveo, opštinu Šamac vodio najbolje što je mogao.

Ko je Savo Minić i šta nudi biračima

Minić je pred okupljenima govorio o odgovornosti koja ga čeka ako pobedi na izborima za predsednika Republike Srpske.

„Spreman sam na obavezu, ne na funkciju nego obavezu“, naglasio je Minić, dodajući da je svestan u kakvu trku ulazi i podsećajući da su, kako je rekao, svi dosadašnji predsednici Republike Srpske bili proganjani.

Kandidat SNSD-a je predstavio i plan pod nazivom „Republika Srpska 2030“, a poručio je da stranka ima tim spreman za rad na državnim poslovima. „Imamo ekipu koja će sigurno napraviti ozbiljnu priču za Srpsku“, rekao je Minić, dodajući da ne želi da priča o drugima, nego da radi za ljude svaki dan.

Uz Minića, koji cilja na funkciju predsednika Republike Srpske, SNSD na istim izborima 4. oktobra ima kandidata i za srpskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, i to je Željka Cvijanović, koju je Dodik sa bine nazvao dokazanim borcem za interese Srpske. Reč je o dve odvojene funkcije na istoj izbornoj listi, ne o zajedničkoj kandidaturi za istu poziciju, kako bi se moglo pomisliti iz dela izjava sa skupa: Minić se bira za predsednika Republike Srpske, Cvijanović za srpskog člana trojnog Predsedništva BiH.

Poruka Zapadu i implikacije za region

Dodik je sa bine ponovio i oštre poruke na račun međunarodnih institucija u Bosni i Hercegovini, uključujući i visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita, čije odluke SNSD godinama osporava kao mešanje u unutrašnja pitanja Republike Srpske.

„Ne volimo Sarajevo, ne volimo Britaniju, ne volimo Njemačku, ne volimo Šmita“, rekao je Dodik, dodajući da Republika Srpska mora, kako je naveo, da ovlada svim izvorima vode na svojoj teritoriji i da više neće biti zloupotrebe reka.

Na skupu je govorio i Siniša Karan, koji trenutno obavlja funkciju predsednika Republike Srpske. „Odavde, iz Šamca, Savinog Šamca, krećemo u novu pobjedu. Još jednu pobjedu. Pobjedu SNSD-a, pobjedu Republike Srpske“, poručio je Karan sa bine.

Karan je novinarima pre tribine rekao da se SNSD ne bori isključivo za brojeve na izborima. „SNSD se ne bori za glasove, već za narod, Republiku Srpsku“, naveo je Karan, dodajući da će stranka nastaviti politike kojima gradi Republiku Srpsku.

Dodik je najavio i cilj da SNSD sa koalicionim partnerima obezbedi dvotrećinsku većinu u institucijama Republike Srpske, što bi vladajućoj koaliciji dalo znatno veći manevarski prostor u odnosu na opoziciju i u odnosu na međunarodni nadzor nad sprovođenjem izbornih rezultata.

Nastavak kampanje

Konvencija u Šamcu je druga velika stanica kampanje SNSD-a. Stranka je ranije u septembru zalepila prvi izborni plakat u Banjaluci, gde je Dodik tvrdio da SNSD u tom trenutku ima podršku od 40 odsto biračkog tela. Da li je taj procenat potvrđen na terenu i kakav će biti odziv birača van velikih skupova, pokazaće izborni dan 4. oktobra, kada Republika Srpska bira i predsednika i predstavnike u zajedničkim institucijama Bosne i Hercegovine, a rezultati će se pratiti i u Beogradu, s obzirom na to koliko je politička sudbina Republike Srpske godinama unazad povezana sa odnosima Srbije prema svom susedstvu.