Mićo Stanišić traži izlazak iz zatvora, živeo bi u Beogradu

Mehanizam za krivične sudove Ujedinjenih nacija ponovo odlučuje o sudbini jednog od najviše rangiranih ratnih zvaničnika Republike Srpske, čoveka koji bi, ako dobije slobodu, život nastavio u Beogradu. Advokat Miće Stanišića, Slobodan M. Zečević, podneo je 10. septembra Međunarodnom rezidualnom mehanizmu za krivične sudove novi zahtev za prevremeno puštanje na slobodu svog klijenta, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske tokom rata u Bosni i Hercegovini. Za Srbiju je ovo relevantno jer bi Stanišić, prema sopstvenom zahtevu, po izlasku iz zatvora živeo u porodičnoj kući u Beogradu, gde bi se izdržavao od penzije, a ne u entitetu u kome je počinio dela za koja je osuđen.

Stanišić je u Haškom tribunalu osuđen na 22 godine zatvora za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini. Presudu je delio sa Stojanom Župljaninom, bivšim načelnikom regionalnog centra policije u Banjaluci, koji je takođe dobio 22 godine. Obojica su proglašeni krivim za progon, ubistva i mučenje, dok je Župljanin dodatno osuđen i za istrebljenje.

Suđenje dvojici bivših policijskih zvaničnika počelo je septembra 2009. Prvostepena presuda izrečena je marta 2013, a Žalbeno veće Tribunala potvrdilo ju je juna 2016. Stanišić se dobrovoljno predao Tribunalu marta 2005, a do početka procesa, i više puta tokom samog suđenja, bio je na privremenoj slobodi u Srbiji. Kaznu trenutno izdržava u zatvoru u Poljskoj, gde je proveo skoro dve decenije od dobrovoljne predaje. Odbrana u podnesku podseća da je od zločina za koje je osuđen prošlo više od 32 godine, a da je od Stanišićeve dobrovoljne predaje Tribunalu proteklo skoro dvadeset godina.

U novom zahtevu odbrana tvrdi da je Stanišić, prema poljskom zakonu, dostigao prag od dve trećine izdržane kazne, što je uslov za prevremeno puštanje. Kao dokaz rehabilitacije, advokat navodi da je Stanišić kaznu služio u multietničkoj sredini i da je održavao prijateljske odnose sa zatvorenicima različitih etničkih pripadnosti. U zahtevu se dalje ističe da tokom celog boravka u zatvoru protiv njega nikada nije vođen disciplinski postupak, i da svakodnevno telefonom kontaktira suprugu, decu i unuke, a da je porodicu, u meri u kojoj su im to finansijske mogućnosti dozvoljavale, viđao i uživo.

“Kazna koju je podnosilac zahtjeva već izdržao ne samo da smanjuje vjerovatnoću da će ponovo počiniti krivično djelo, već i doprinosi pomirenju”, navodi odbrana u zahtevu upućenom Mehanizmu.

Ako Mehanizam prihvati zahtev, Stanišić bi, prema podnesku, živeo u porodičnoj kući u Beogradu, uz svoju porodicu, a za izdržavanje bi koristio sopstvenu penziju. Ovo nije prvi put da traži izlazak na slobodu: prema navodima Detektora, njegov prethodni zahtev odbijen je jula 2025, pa Mehanizam sada po drugi put razmatra da li dosadašnje ponašanje u zatvoru opravdava raniji izlazak nego što je predviđeno pravosnažnom presudom iz 2016.

Slučaj Stanišić i Župljanin ostaje deo šireg haškog nasleđa vezanog za rat u Bosni i Hercegovini, u kome Mehanizam i dalje odlučuje o sudbini osuđenika godinama posle pravosnažnih presuda. Za razliku od prvog zahteva, koji je odbijen prošlog leta, novi podnesak prvi put precizno navodi i gde bi Stanišić živeo van zatvora, u Beogradu, a ne u Republici Srpskoj, odakle je vodio ministarstvo tokom rata. Mehanizam za sada nije saopštio kada će doneti odluku o novom zahtevu.