Petrovačka cesta: 31 godina, pilotima se sudi u odsustvu

Kod spomen-krsta u selu Janjila, na Petrovačkoj cesti nadomak Bosanskog Petrovca, danas u 11 časova služen je parastos za deset srpskih civila koje je 7. avgusta 1995. godine, u niskom preletu, raketirala hrvatska avijacija. Za Srbiju to nije samo datum u kalendaru sećanja: jedini sudski postupak koji se za taj napad uopšte vodi otvoren je u Beogradu, pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda, i teče u odsustvu optuženih pilota.

Venci i cveće položeni su uz krst pored puta kojim je pre trideset i jedne godine išla kolona izbeglica iz Republike Srpske Krajine. Obeležavanju je prisustvovao Radan Ostojić, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske, a okupljenima su se obratili Viktor Nuždić, vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, i dr Milovan Kerkez, ratni hirurg koji je tog dana u petrovačkoj bolnici zbrinjavao ranjene.

Šta se dogodilo na Petrovačkoj cesti

Kolona je bila na teritoriji pod kontrolom Vojske Republike Srpske, tri dana pošto je 4. avgusta 1995. počela akcija Oluja. Prema pisanju Novosti, dva hrvatska MiG-a 21 sasula su projektile po vozilima, traktorima i ljudima na otvorenom putu. Poginulo je deset civila, među njima četvoro dece:

• Nevenka Rajić (12) i njen brat Žarko Rajić (10)
• Krstan Vuković (45) i Darko Vuković (13)
• Branko Stijelja (72) i Mirko Stijelja (34)
• Darinka Drča (68) sa unucima Jovicom Drčom (6) i Mirjanom Dubajić (21), koja je bila trudna
• Mika Kovačević (83)

Dr Kerkez govori o oko trideset teško i više od deset lakše ranjenih koji su tog popodneva dovezeni u bolnicu u Bosanskom Petrovcu, dok se u popisima žrtava navodi i cifra od preko pedeset ranjenih civila.

„Bilo je deset poginulih, četvoro dece i šest odraslih osoba. Sećam se petogodišnjeg muškog deteta koje je bilo bez glave. To je bilo strašno za videti”, rekao je Kerkez.

Hirurg je opisao i jedan slučaj koji, kaže, pamti tri decenije.

„Sećam se stare bake koja je bila teško povređena, sa opekotinama, neki delovi tela bili su ugljenisani. Kad je bila u operacionoj sali i kad smo joj pružali pomoć, sve smo radili da je spasimo. U tom momentu tražila je samo vode. Sve smo pokušali da je spasimo. Nažalost, nismo uspeli”, naveo je Kerkez.

Nuždić je na obeležavanju odbacio tumačenje da je reč o pogrešnoj proceni cilja.

„Na tom mestu nisu gađani vojni ciljevi, već izbeglička kolona u kojoj su bili žene, starci i deca, ljudi koji su napuštali svoja ognjišta tražeći spas. Ovde se, nažalost, ponovila istorija - u Drugom svetskom ratu su srpske izbeglice napadali nemački avioni, a devedesetih godina prošlog veka hrvatski”, rekao je on.

Zašto se pilotima sudi u Beogradu, a ne u Zagrebu ili Sarajevu?

Zločin se dogodio na teritoriji Bosne i Hercegovine, pa je nadležnost prirodno bila na tamošnjem pravosuđu. MUP Republike Srpske je 2010. godine Tužilaštvu BiH predao izveštaje i dokaze o napadu, a postupak nije pokrenut. U Hrvatskoj, koja je u međuvremenu postala članica Evropske unije i koja se u Briselu poziva na vladavinu prava, za Petrovačku cestu niko nije odgovarao.

Optužnicu je zato 31. marta 2022. podiglo tužilaštvo u Beogradu, i to protiv četvorice pilota hrvatskog ratnog vazduhoplovstva: Vladimira Mikca, Zdenka Radulja, Željka Jelenića i Danijela Borovića. Terete se za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu, jer su, prema navodima optužnice, naredili raketiranje kolone. U avgustu 2024. odlučeno je da im se sudi u odsustvu, a glavni pretres je počeo tokom 2025. godine. Krivica nijednog od njih nije utvrđena.

„Srbija je preuzela obavezu da procesuira odgovorne, ali se postupak vodi u odsustvu, jer optuženi nisu dostupni pravosudnim organima”, rekao je Nuždić.

Suđenje u odsustvu je pravno moguće, ali je dokazno najkrhkiji oblik postupka: presuda se ne izvršava dok se osuđeni ne nađe u nadležnosti suda, a odbrana ima osnov da traži ponavljanje. Otuda svaki izgubljeni svedok košta više nego u običnom predmetu. Sputnik navodi da je poslednje ročište odloženo za 25. septembar, pošto su tri svedoka odustala od svedočenja.

Napad koji se sutradan ponovio

Petrovačka cesta nije bila izolovan slučaj. Već 8. avgusta 1995. dva hrvatska MiG-a napala su drugu izbegličku kolonu, kod sela Svodna na Prijedorskoj cesti, gde su ubijena tri civila.

„Tragedija se nije završila na Petrovačkoj cesti. Već sutradan, napad je ponovljen u Svodni, gde su ponovo ubijeni srpski civili. Zato ove zločine ne možemo posmatrati izolovano, već kao deo širokog stradanja srpskog naroda na prostoru obe Krajine”, istakao je Nuždić.

Oba napada su deo iste operacije, posle koje je iz Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije raseljeno više od 220.000 Srba. U evidencijama koje se iznose uz godišnjice vodi se 1.904 poginulih i nestalih, od čega 1.250 civila. Međunarodni sud pravde je u februaru 2015. godine, u presudi po tužbama Zagreba i Beograda, konstatovao da je Oluja imala obeležja etničkog čišćenja, ali je odbio da je kvalifikuje kao genocid.

Dok su ovih dana u Kninu održane centralne hrvatske svečanosti povodom godišnjice akcije, na kojima su prisustvovale i delegacije iz regiona, u Janjilama je bilo nekoliko desetina ljudi i jedan krst pored puta. Naredna prilika da se za taj put izgovori pravna, a ne samo memorijalna reč, biće 25. septembra pred beogradskim sudom, na ročištu na kojem optuženih neće biti.