Sarajevo nastavilo suđenje Ališpagi za zločin u Trusini

Pred Sudom Bosne i Hercegovine je u petak, 11. septembra, posle dvanaest godina pauze nastavljeno suđenje Zulfikaru Ališpagi Zuki, bivšem komandantu specijalnog odreda Zulfikar Armije Bosne i Hercegovine, za ubistvo 22 Hrvata u selu Trusina kod Konjica 1993. godine. Procesuiranje ratnih zločina počinjenih tokom devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije i dalje je jedan od uslova koje Brisel postavlja pred zemlje regiona na putu ka Evropskoj uniji, pa ishod suđenja u Sarajevu prati i Beograd, čija sopstvena evropska perspektiva zavisi i od regionalne saradnje pravosuđa i spremnosti da se ratni zločini procesuiraju bez obzira na nacionalnost žrtava i počinilaca.

Pripadnici odreda Zulfikar su 16. aprila 1993. u Trusini ubili 18 hrvatskih civila i četiri pripadnika Hrvatskog vijeća odbrane koji su se prethodno predali. Istog dana se u obližnjim Ahmićima kod Viteza dogodio zločin obrnutog predznaka, kada su pripadnici Hrvatskog vijeća odbrane ubili 116 Bošnjaka, podatak koji pokazuje koliko je taj period rata u srednjoj Bosni bio obeležen unakrsnim zločinima na malom prostoru i u kratkom vremenskom razmaku.

Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je prvobitnu optužnicu protiv Ališpage i drugih pripadnika odreda podiglo 2010. godine. Ališpago je optužen po komandnoj odgovornosti, jer, prema navodima optužnice, nije preduzeo mere protiv podređenih pripadnika pošto su u Trusini počinjena ubistva civila i vojnika koji su se predali. Njegov postupak je 2014. godine izdvojen iz zajedničkog suđenja zbog zdravstvenog stanja, dok je za ostale optužene nastavak postupka tekao dalje.

Na prvom ročištu obnovljenog postupka tužilac Ljubo Badnjar je pročitao optužnicu i najavio da će dokazivati kako je Ališpago imao stvarni nadzor nad pripadnicima odreda u vreme zločina. Odbrana je odbacila optužbe kao neosnovane i ocenila je da su dokazi tužilaštva pribavljeni nezakonito. Ališpago se ponovo pozvao na zdravstvene probleme i teškoće sa pamćenjem, ali je Sud Bosne i Hercegovine odbio njegov zahtev za novu procenu sposobnosti da prati suđenje.

Dok je postupak protiv Ališpage stajao dvanaest godina, sud je u prvobitnom, zajedničkom procesu već doneo pravosnažne presude za njegove saborce. Nihad Bojadžić, koji je bio Ališpagin zamenik, osuđen je na 15 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika. Nedžad Hodžić je osuđen na 12 godina, a Mensur Memić na 10 godina, oboje za zločine nad zarobljenim pripadnicima Hrvatskog vijeća odbrane. Edin Džeko je osuđen na 13 godina zatvora, dok je Rasema Handanović, koja je priznala učešće u zločinu i postala svedok saradnik tužilaštva, osuđena na pet i po godina. Dževad Salčin i Senad Hakalović su u istom postupku oslobođeni optužbi.

Time je Trusina već godinama unazad delimično procesuirana, sa nizom pravosnažnih presuda koje uspostavljaju hijerarhiju odgovornosti unutar odreda, dok je pitanje odgovornosti samog komandanta ostajalo otvoreno sve do ovog petka. Nastavak suđenja Ališpagi zakazan je za 2. oktobar, a sud će tada odlučivati o daljem izvođenju dokaza o obimu njegove stvarne kontrole nad jedinicom u trenutku zločina.

Za region koji istovremeno pregovara sa Briselom, slučaj Trusina ostaje primer koliko dugo mogu da traju postupci za zločine iz devedesetih kada se zdravstveno stanje optuženog koristi kao osnov za odlaganje, pitanje koje se u sličnom obliku otvaralo i u pojedinim predmetima pred srpskim pravosuđem.