Mevlid Jašarević: SAD traže izručenje po ugovoru iz 1901.

Pravni osnov po kome Sjedinjene Države traže od Bosne i Hercegovine da im preda Mevlida Jašarevića nastao je u Beogradu pre više od veka: to je ugovor o izručenju između Kraljevine Srbije i SAD iz 1901. godine, koji su, kako navodi američka ambasada, preuzele države naslednice. Sud BiH je 27. oktobra održao ročište o pritvoru radi izručenja, i to na dan kada je Jašareviću istekla petnaestogodišnja kazna za napad na ambasadu SAD u Sarajevu.

Kako smo već pisali, Sud BiH ga je dan ranije oslobodio optužbi za napad na službeno lice u zatvoru u Vojkovićima. Novo je što Vašington sada traži da ga BiH ne pusti na slobodu nego preda američkom pravosuđu.

Šta SAD traže i na osnovu čega

Ministarstvo pravde BiH je dan pre ročišta dobilo zahtev uz notu ambasade SAD. Zahtev se zasniva na optužnici koju je 2012. godine podigao okružni sud za Distrikt Kolumbija, sa deset tačaka: pokušaj ubistva američkih zvaničnika i državljana, napad opasnim i smrtonosnim oružjem, oštećenje imovine ambasade, dovođenje ljudskih života u opasnost i upotreba automatskog oružja.

Sudija za prethodni postupak Jasmina Ćosić Dedović rekla je na ročištu da zahtev traži hapšenje Jašarevića, dok je tužiteljka Nives Kanevčev pojasnila da ambasada traži privremeni pritvor radi postupka izručenja. Dodala je da se ambasada poziva na ugovor iz 1901, koji je ratifikovala i BiH.

Šta kažu tužilaštvo i odbrana

Tužilaštvo BiH traži pritvor zbog opasnosti od bekstva. Prema tužiteljki Kanevčev, postoji bojazan da Jašarević ne bi bio dostupan organima BiH ako bi bio pušten na slobodu, a RTRS navodi da tužilaštvo ukazuje i na težinu optužbi i zaprećenih kazni.

Njegova braniteljka po službenoj dužnosti Alma Tabaković iznela je više prigovora:

• ugovor iz 1901. ne obuhvata dela terorizma, a sve za šta se Jašarević tereti, po njenom mišljenju, sadrži elemente terorizma
• za isto delo ne može da se sudi dva puta, bez obzira na naziv krivičnog dela
• napad je izvršen sa teritorije BiH, pa nije ispunjen princip teritorijalnosti
• pritvor ne može biti automatska posledica zahteva strane države
• među ljudima u ambasadi bilo je i državljana BiH, a ranjen je samo policijski službenik koji je državljanin BiH, pa se ne može govoriti o pokušaju ubistva državljanina SAD

Tabaković je navela i da je odbrana dokumentaciju Ministarstva pravde i notu ambasade dobila tek prethodnog popodneva. Zatražila je da se predlog za pritvor odbije kao neosnovan i da se vodi redovan postupak izručenja.

Šta je Jašarević rekao sudu

Prema pisanju sarajevskih medija koje prenosi N1, Jašarević je zamolio sudiju da ga puste na mesec ili dva da bi bio sa sinom, koji ima 16 godina. Rekao je da ni mnogo jače osobe ne mogu da beže od SAD i da je on odgovarao za svoja dela, ali ne i čovek iz Gornje Maoče Nusret Imamović, za koga tvrdi da ga je poslao pred ambasadu i naoružao. Jašarević je o tom čoveku rekao:

“Njega je (bivši državni tužilac) Dubravko Čampara pustio i sada on šetka po Siriji i ima restoran.”

Dodao je da za 15 godina u pritvoru nije radikalizovao nikoga i da se bavio crtanjem.

Ko odlučuje i šta je poznato o napadu

O zahtevu za izručenje odlučuje ministar pravde BiH Davor Bunaza, a Sud BiH odlučuje o predlogu za ekstradicioni pritvor. RTRS navodi da se odluka o izručenju čeka, a odluka Suda o pritvoru u trenutku pisanja nije poznata.

Napad na ambasadu trajao je oko 50 minuta, a Jašarević je iz automatske puške ispalio 105 metaka prema zgradi i teško ranio policajca koji ju je obezbeđivao. RTRS kao datum napada navodi 28. oktobar 2011, dok N1 piše o napadu iz 2012. godine. Godina 2012. odgovara američkoj optužnici, pa je moguće da je tu došlo do mešanja.