Švedska: levica vodi 176:173, Kristerson ne priznaje poraz

Švedska je u nedelju, 13. septembra, birala novi saziv Riksdaga, parlamenta od 349 poslanika, a preliminarni rezultati pokazuju izuzetno tesnu trku. Opozicioni blok levog centra, koji predvodi liderka Socijaldemokrata Magdalena Andersson, vodi sa 176 mandata, dok vladajući desni blok premijera Ulfa Kristersona ima 173. Za većinu je potrebno 175 mandata, pa razlika od svega tri poslanička mesta odlučuje i o tome da li bi krajnje desničarske Švedske demokrate prvi put u istoriji ušle u vladu, što bi bio presedan za čitavu Evropu. Ishod prati i srpska dijaspora u Švedskoj, jedna od najbrojnijih na severu kontinenta, jer bi promena vlasti direktno uticala na useljeničku politiku koju je Kristersonova vlada poslednje četiri godine oštro pooštravala.

Prema podacima Švedske izborne komisije, obrađeno je 6.195 od ukupno 6.312 izbornih okruga, odnosno oko 94 odsto glasačkih listića, a razlika između dva bloka iznosi svega oko 20.000 glasova. Socijaldemokrate su, prema poslednjem preliminarnom preseku, osvojile 28,1 odsto glasova, Kristersonova Umerena stranka 19,9 odsto, a Švedske demokrate 17,6 odsto i tek treće mesto, iza Umerenih. Na ranijem delu prebrojavanja te večeri brojke su bile nešto drugačije, 27,8 odsto za Socijaldemokrate, 19,8 za Umerene i 17,7 za Švedske demokrate, dok je margina između blokova u jednom trenutku iznosila samo jedan mandat, 175 prema 174, pre nego što se proširila na tri.

Zašto premijer i dalje ne priznaje poraz?

Kristerson u obraćanju pristalicama u izbornoj noći nije priznao poraz, a Andersson sa svoje strane nije proglasila pobedu. Premijer je poručio da će, bez obzira na to kako se večerašnji rezultati budu održali, tražiti mogućnost za sastavljanje vlade koja bi imala podršku za njegovu ekonomsku politiku. Kako prenosi irski javni servis RTE, Kristerson je rekao:

Even if tonight’s results hold, I will explore whether it’s possible to find a viable government constellation… capable of securing support for the fiscal policy Swedish voters have voted for.

Razlog opreza je i sastav same opozicije. Čak i ako prednost Andersson ostane do kraja, pred njom je težak posao sastavljanja koalicije od četiri stranke duboko podeljene oko useljeničke politike, poreza na najbogatije i izgradnje novih nuklearnih reaktora. Leva stranka, naslednica nekadašnjih komunista, i tržišno orijentisana Centristička stranka teško nalaze zajednički jezik po ekonomskim pitanjima, a sa svega jedan do tri mandata viška prostora za neslaganje gotovo da nema. U štabu Socijaldemokrata u centru Stokholma raspoloženje je bilo oprezno i te noći. Adonaj Endrijas Kidane, lekar i pristalica stranke, rekao je za RTE da je reč o veoma tesnoj trci, ali da su Socijaldemokrate, po njegovoj oceni, ipak odradile dobre izbore.

Istorijski pad Švedskih demokrata

Za Socijaldemokrate je reč o jednom od najslabijih rezultata u više od jednog veka, jer su na izborima 2022. imali 30,3 odsto. Ipak, najveći pad beleže baš Švedske demokrate, koje su 2022. osvojile 20,5 odsto, tada prestigle Umerenu stranku i postale druga najjača partija u zemlji. Prvi put otkako Jimi Okeson vodi stranku, više od dve decenije, ona sada gubi i mandate i procenat glasova, iako su ankete uoči izbora najavljivale suprotno, istorijski proboj krajnje desnice. Stranka, osnovana krajem osamdesetih delom uz učešće neonacista, danas tvrdi da je iz svojih redova odavno istisnula ekstremiste. Njen program za slučaj ulaska u vladu predviđa zabranu pokrivanja lica na javnim mestima i gašenje projekata namenjenih integraciji došljaka.

Šta ulazak krajnje desnice u vladu znači za Evropu

Eventualna pobeda desnog bloka bila bi dobrodošla vest za krajnje desničarske stranke širom kontinenta, koje je ohrabrila i pobeda Alternative za Nemačku na pokrajinskim izborima nedelju dana ranije. Francuski Nacionalni front, čiji je najveći cilj predsednička trka sledeće godine, takođe prati švedski scenario, jer bi ulazak Švedskih demokrata u vladu bio prvi put da jedna slična partija u Evropi dobije mesta u kabinetu nakon što je godinama podržavala vladu isključivo iz opozicionih klupa. Kristersonova vlada je od dolaska na vlast pre četiri godine ukinula stalni boravak za izbeglice, pooštrila pravila za socijalnu pomoć i ubrzala proterivanje ljudi bez prava boravka, mere koje pristalice desnice hvale kao uspešnu borbu protiv bandi i ilegalnih migracija, a kritičari opisuju kao pritisak koji narušava građanske slobode.

Pravo glasa u Švedskoj, zemlji sa oko 10,6 miliona stanovnika, ima oko osam miliona ljudi, a više od polovine je glasalo pre samog izbornog dana, u skladu sa tradicionalno visokom izlaznošću u ovoj skandinavskoj državi. Naš portal je uoči glasanja pisao da su Švedske demokrate blizu ulaska u vladu prvi put u istoriji stranke, scenario koji preliminarni rezultati sada dovode u pitanje.

Konačna odluka o pobedniku i dalje nije doneta. Glasovi poslati poštom sa zakašnjenjem i glasovi Šveđana iz inostranstva broje se tek u sredu, a izborna komisija najavljuje zvaničan rezultat najranije za četvrtak. Oprez je utoliko veći što je izlazna anketa državne televizije SVT, sprovedena na 13.709 birača, dala opoziciji čak 51,3 odsto naspram 46,8 odsto za desni blok, mnogo širu razliku od one koju pokazuje stvarno prebrojavanje. Slično se dogodilo i 2022, kada je izlazna anketa najavila pobedu Andersson, da bi konačno prebrojavanje taj rezultat okrenulo, a Andersson je poraz priznala tek tri dana posle glasanja.