Banjaluka: kvadrat novogradnje 5.000, u centru do 10.000 KM
Cena kvadrata novogradnje u Banjaluci dostigla je prosek od oko 5.000 KM, u centru i do 10.000. Stručnjaci objašnjavaju šta pokreće rast cena i zašto tema dotiče i Srbiju.
Cene stanova u Banjaluci su poslednjih meseci ponovo u žiži, a razlog nije samo lokalni. Republika Srpska je za veliki broj porodica u Srbiji mesto gde žive rođaci, gde se kupuje vikendica ili stan za decu na školovanju, i gde se, sve češće, ulaže baš zato što je tržište nekretnina i dalje pristupačnije nego u Beogradu. Sveži podaci agenata za nekretnine i Privredne komore Republike Srpske pokazuju da ta pristupačnost ubrzano nestaje, barem u banjalučkoj novogradnji.
Koliko danas košta kvadrat u Banjaluci
Prosečna cena kvadratnog metra u novoizgrađenim zgradama u Banjaluci trenutno se kreće oko 5.000 KM, dok su cene u udaljenijim naseljima niže i mogu pasti ispod 4.000 KM. Što se ide bliže centru grada, cena raste znatno brže: na atraktivnim lokacijama kvadrat košta između 7.000 i 9.000 KM, a pojedini luksuzni stanovi dostižu i 10.000 KM po kvadratu. Podatke iznosi agentkinja za nekretnine Milena Lakić.
Uz cenu samog stana, kupci sve više osećaju i trošak parkinga. Garažno mesto u novogradnji košta između 30.000 i 40.000 KM, što za građane koji stan kupuju putem kredita predstavlja dodatno finansijsko opterećenje.
Zašto cene rastu poslednjih meseci?
Prema Lakićevim rečima, u poslednjih pola godine zabeleženo je osetno povećanje cena, pre svega zbog pojačane potražnje za stanovima u novogradnji. Na tu potražnju utiču i očekivanja građana vezana za povraćaj PDV na prvu nekretninu, kao i sve veći troškovi same izgradnje.
Razmere tog ubrzanja Lakić ilustruje kroz konkretno iskustvo sa terena.
“Dešavalo se da ljudi pogledaju stan u ponedjeljak, odluče da ga kupe u srijedu, a kada pozovemo investitora, cijena već bude veća za 100 ili 200 KM po kvadratu.”
Najtraženiji ostaju manji stanovi, od 35 do 45 kvadrata sa jednom spavaćom sobom, kao i stanovi od oko 53 do 57 kvadrata sa dve spavaće sobe. Osim same cene, kupci pri izboru najviše gledaju urednost dokumentacije, raspored prostorija, sprat i kvalitet gradnje.
Šta predlaže Privredna komora
Mile Petrović, direktor Sektora za granska udruženja Privredne komore Republike Srpske, upozorava da cena kvadrata već godinama ne prati rast plata, zbog čega je, kako kaže, neophodno uvesti sistemske mere koje bi stanovanje učinile dostupnijim.
“Jedna od mjera koja se posebno izdvaja jeste povrat PDV-a na prvu nekretninu. Pored toga, kao moguća rješenja navode se olakšavanje procedura za dobijanje građevinskih dozvola, smanjenje renti i naknada, kao i veće uključivanje lokalnih zajednica u obezbjeđivanje građevinskog zemljišta.”
Petrović dodaje da bi ovakve mere mogle direktno da utiču na cenu koju plaća krajnji kupac, ali upozorava da nije realno očekivati značajniji pad cena dok se ne smanje ulazni troškovi same gradnje, od cene zemljišta i građevinskog materijala do troškova rada.
Koliko je stanova prazno, i ko ih kupuje
Banjalučki investitor Saša Kondić procenjuje da je između 25 i 30 odsto stanova u novoizgrađenim zgradama trenutno nenaseljeno, i povezuje to sa rastom kirija u gradu.
“Između 25 do 30 odsto stanova u novoizgrađenim zgradama je neuseljeno, a to utiče da su kirije poskupele, jer je porasla i cena kvadrata. Jedno prati drugo.”
Kad je reč o dijaspori, koju u javnosti često optužuju da diže cene, Kondić kaže da to u njegovom iskustvu nije glavni pokretač rasta, ali da je reč o značajnoj grupi kupaca.
“Kod nas dijaspora čini 20 odsto kupaca. Većinu čine ljudi iz manjih mesta u RS koja gravitiraju Banjaluci. Roditelji kupuju stanove kako bi deci obezbedili smeštaj tokom školovanja. Izračunali su da im je isplativije plaćati ratu kredita nego kiriju.”
Taj obrazac, roditelji koji kupuju stan detetu umesto da godinama plaćaju kiriju, poznat je i porodicama u Srbiji koje imaju rođake ili poreklo u Republici Srpskoj, pa cene u Banjaluci prate i sa te strane granice, bez obzira na to što formalno reč o dva odvojena tržišta.
Za sada nijedna od mera koje pominje Petrović, od povraćaja PDV-a do bržih dozvola za gradnju, nije zaživela u praksi, pa i dalje zavisi od toga kako će na njih odgovoriti institucije Republike Srpske u narednim mesecima.
