Podgorica: protest zbog vakcine kao uslova za vrtić

Ustavni sud Crne Gore je danas, 15. septembra, razmatrao ustavnost zakonskog rešenja po kome je vakcinacija uslov za boravak dece u javnim i privatnim vrtićima, dok su ispred zgrade suda u Podgorici desetine roditelja protestovale s transparentima i najavile blokadu predškolskih ustanova ako mera ostane na snazi. Rasprava se prati i izvan Crne Gore, jer je morbili, bolest zbog koje je zakon i donet, visoko zarazna i ne zaustavlja se na administrativnoj granici, a slično pitanje, da li vakcinacija sme biti uslov za upis u vrtić, povremeno se otvara i u Srbiji, gde se podgorički presedan već pominje kao mogući orijentir za buduću regulativu.

O čemu je zakon i ko je pokrenuo spor

Osporena odredba nalazi se u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i propisuje da dete može da boravi u vrtiću samo ako je vakcinisano, uz jedini izuzetak za decu kod koje postoji trajna medicinska kontraindikacija za određenu imunizaciju. Inicijative za ocenu ustavnosti te odredbe podnele su nevladine organizacije Udruženje Roditelji i Alternativa Crna Gora, a raspravu u Ustavnom sudu vodila je predsednica suda Snežana Armenko. Na raspravi su, pored predstavnika inicijatora, učestvovali i predstavnici Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije.

Protest ispred zgrade suda

Paralelno sa raspravom, ispred zgrade suda je u deset časova počeo protest pod nazivom „Deca imaju pravo na vrtić”, koji je organizovalo udruženje „Luča slobode”. Okupljeni roditelji nosili su transparente s porukama „Decu vam ne damo”, „Od kada su političari doktori”, „Čija su naša deca” i „Svi smo mi Vesko”, a deo njih je najavio da neće stati na jednom skupu.

Roditelj Novak Raičković je najavio da će se protesti nastaviti i da roditelji razmatraju radikalniji korak. „Nastavićemo proteste i razmišljamo da blokiramo vrtiće”, rekao je Raičković ispred zgrade suda. Sličan ton imao je i Nebojša Janjević, koji je poručio da odluka Ustavnog suda ne mora biti konačna reč u ovom sporu. „Skupština ima pravo da izmijeni zahtjev”, rekao je Janjević, aludirajući na mogućnost da se sporna odredba zakona naknadno menja i u parlamentu.

Šta se čulo u sudnici

Unutar sudnice, predstavnica Udruženja Roditelji Lepa Žunjić govorila je o strahu roditelja od vakcinacije i o tome da postojeći zakon nije dovoljno praćen. „Ne možemo da ne uzmemo u obzir strah roditelja”, rekla je Žunjić na javnoj raspravi u Ustavnom sudu. Vesko Pejak iz NVO Alternativa Crna Gora izneo je i podatke o obuhvatu upisa u vrtiće: prema njegovim rečima, ove godine je trebalo da u vrtiće krene 27.000 dece, a njih 16.000 se nije upisalo. Pejak je taj podatak izneo u kontekstu rasprave o posledicama zakona, bez preciznog navođenja koliko je od tog broja izostalo iz vrtića baš zbog nevakcinisanosti, a koliko iz drugih razloga.

Mirjana Vlahović Andrijašević, državna sekretarka u Ministarstvu zdravlja, odgovorila je da cilj zakona nije isključivanje bilo kog deteta iz socijalizacije, već zaštita dece koja iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu. „Sloboda izbora jednog roditelja ne može ići na štetu zdravlja drugog djeteta”, poručila je Vlahović Andrijašević. Prema podacima koje je na raspravi iznelo Ministarstvo zdravlja, obuhvat prvom dozom MMR vakcine kod dece rođene 2024. godine porastao je sa 13,2 na 33,5 odsto, a u periodu od 1. avgusta do 12. septembra dato je 3.668 doza te vakcine, naspram 1.834 doze u prethodnih sedam meseci.

Pitanje koje je otvorio sudija Mugoša

Sudija Ustavnog suda Nikola Mugoša tokom rasprave je postavio pitanje koje, prema oceni učesnika, stoji u središtu čitavog spora: kako država da zaštiti pravo na život dece koja zbog opravdanih medicinskih razloga ne mogu da se vakcinišu, u zemlji gde je stepen imunizacije i dalje nizak. Cilj kolektivnog imuniteta od 95 odsto obuhvata i dalje je daleko, ali predstavnici Ministarstva zdravlja procenjuju da bi se, ako se sadašnji tempo vakcinacije nastavi, obuhvat od 90 odsto mogao dostići do kraja novembra 2026. godine, kada će biti jasnije da li je osporena mera zaista promenila ponašanje roditelja u Crnoj Gori.