Saudijska Arabija oborila dron kod Meke, Husi poriču napad

Cena nafte je posle poslednjeg talasa napada ostala iznad 100 dolara za barel, a svaki poremećaj u zalivu se preko svetskih berzi oseti i na pumpama u Srbiji. Uz to, hiljade vernika sa Balkana svake godine putuje u Meku na hadž i umru, pa pretnja bezbednosti najsvetijeg grada islama nije samo bliskoistočna vest.

Kraljevske saudijske snage protivvazdušne odbrane presrele su i uništile bespilotnu letelicu koju je, prema tvrdnji Rijada, lansirao jemenski pokret Husa, pre nego što je u utorak uveče ušla u zabranjeni vazdušni prostor iznad Meke. Dron je presretnut južno od grada, saopštila je koalicija koju predvodi Saudijska Arabija. Uzbuna je istog dana aktivirana i u Meki, Taifu i Džedi, a upozorenje za Meku povučeno je u roku od nekoliko minuta.

Reč je o prvoj uzbuni te vrste u Meki od 2017. godine, kada su Husi, prema navodima Rijada, poslednji put pokušali napad na grad balističkom raketom. Portparol koalicije, pukovnik Turki al-Maliki, rekao je da je ovo drugi pokušaj napada Husa na Meku otkako je 2015. počeo rat u Jemenu.

“Bezbednost dve svete džamije i hodočasnika je crvena linija”, poručio je al-Maliki u saopštenju koalicije.

Meka je od granice sa Jemenom udaljena oko 1.100 kilometara. Grad je sedište Kabe, ka kojoj se dve milijarde muslimana širom sveta okreću tokom molitve, a milioni hodočasnika ga tokom godine posećuju radi hadža i umre.

Husi tvrdnju demantuju. Vojni izvor pokreta rekao je za jemensku agenciju SABA da ne postoji nikakva pretnja iz Jemena upućena ka Meki.

“Kategorički poričemo da postoji bilo kakva pretnja iz Jemena usmerena ka gradu Meki ili bilo kom drugom svetom mestu”, rekao je vojni izvor Husa.

Vojni portparol pokreta, brigadni general Jahja Sari, tvrdio je da su mete Husa saudijska naftna postrojenja i vojne baze, daleko od svetih mesta. Sari je iste nedelje tvrdio i da su Husi oborili avion F-15 saudijske koalicije iznad centralne pokrajine Marib, ali tu tvrdnju niko nezavisno nije potvrdio.

Dva odvojena napada, ne jedan događaj

Rijad optužuje Huse i za dva ranija udara koja se u izveštajima često mešaju kao da su isti događaj. Koalicija je 8. septembra saopštila da su Husi gađali civilne i ekonomske objekte u Abhi, Hamis Mušajtu, Džazanu i Nadžranu, pri čemu je povređeno 73 ljudi, uključujući žene i decu. Odvojeno od toga, Husi su više puta napadali i naftovod istok zapad, ključan za izvoz sirove nafte otkako je sukob oko Irana poremetio plovidbu kroz Hormuški moreuz. Taj naftovod je, prema dostupnim podacima, stavljen van funkcije tek oko 11. septembra, posle posebnih napada dronovima, što znači da ne mora biti reč o istom danu ni istom udaru kao napad na četiri grada od 8. septembra.

Husi su u julu 2026. proglasili i pomorsku blokadu saudijskih voda, a napadi na infrastrukturu i brodarstvo u Crvenom moru ugrožavaju i plovni put kroz Bab el-Mandeb, jedan od najprometnijih morskih prolaza na svetu. Izrael je, prema pisanju indijskog Outlook-a, Saudijskoj Arabiji ponudio obaveštajne podatke o pretnjama naftnim postrojenjima i tom moreuzu.

Podrška stiže, vojna pomoć ne

Reakcije regiona stigle su brzo, ali bez najave vojne pomoći. Pakistanski premijer Šehbaz Šarif pridružio se osudi napada i poručio da njegova zemlja i Saudijska Arabija stoje, kako je rekao, nepokolebljivo i rame uz rame. Organizacija islamske saradnje, koja okuplja više od 57 muslimanskih država, ocenila je da pokušaj napada krši svetost svetih mesta.

Novi odbrambeni pakt Saudijske Arabije, Turske i Pakistana za sada ostaje neaktiviran. Zvaničnici Turske i Pakistana rekli su agenciji AP da od Rijada nisu dobili zahtev za podršku posle husijske eskalacije, a turski zvaničnik je dodao da institucionalizacija saveza mora da se završi pre nego što pakt postane operativan.

Iz Vašingtona, gde poslednjih dana ima malo volje da se dublje uključi u sukob, američki predsednik Donald Tramp je u subotu rekao:

“Husi su nas zvali, i oni ne žele da se bore sa nama.”

Potpredsednik Džej Di Vens je u ponedeljak rekao da Vašington ima stalan kontakt sa Saudijcima i da vodi direktne razgovore sa samim Husima.

Kineski predsednik Si Đinping je na samitu BRIKS-a u Nju Delhiju ponovo ponudio posredovanje Pekinga u okončanju sukoba na Bliskom istoku, dok je iranski šef diplomatije Abas Aragči boravio u poseti Kini, najvećem kupcu iranske nafte, gde se razgovaralo i o plovidbi kroz Hormuški moreuz.

Datum kada bi Rijad mogao da odgovori na napade, ili da dobije vojnu podršku saveznika iz odbrambenog pakta, za sada nije poznat.