Kongres SAD usvojio zakon o sankcijama Rusiji, čeka se Tramp

Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država usvojio je uveče 16. septembra zakon koji predsedniku Donaldu Trampu daje ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto zemljama koje kupuju rusku naftu i gas, čime je novi paket sankcija Rusiji i Iranu krenuo ka Beloj kući na potpis. Iako je reč o odluci donetoj u Vašingtonu, njene posledice sežu i do Beograda: Srbija uvozi energente i vodi pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, pa svaka promena u sankcionom režimu prema Moskvi utiče na cene energenata od kojih zavisi domaća privreda, kao i na širi diplomatski okvir u kome se ti pregovori odvijaju.

Zakon je zvanično nazvan Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026, po preminulom republikanskom senatoru Lindziju Grejemu iz Južne Karoline, koji je više od godinu dana gradio dvostranačku podršku za ovaj predlog. Grejem je iznenada preminuo u julu 2026, nedugo posle puta u Ukrajinu, kako izričito navodi Radio Slobodna Evropa. Kyiv Independent mesec njegove smrti ne pominje eksplicitno, ali beleži da je Senat zakon usvojio početkom avgusta, manje od mesec dana posle senatorove smrti, što takođe upućuje na jul.

Predstavnički dom je zakon usvojio sa 262 glasa za i 159 protiv. Kyiv Independent navodi da je za bilo 203 republikanca, 56 demokrata i jedan nezavisni poslanik, dok Radio Slobodna Evropa beleži 203 republikanca, 58 demokrata i jednog nezavisnog poslanika. Oba izvora se slažu da je protiv glasalo sedam republikanaca i 152 demokrate. Senat je zakon ranije usvojio sa 86 glasova za i 11 protiv, početkom avgusta. Prvo, proceduralno glasanje u Predstavničkom domu održano je 15. septembra i prošlo je tesno, sa 214 glasova za i 211 protiv, pošto su dvoje demokrata, Dzared Golden i Meri Glisenkamp Perez, prešli stranačku liniju i podržali predlog.

Šta zakon predviđa?

Zakon predsedniku daje ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto na pet najvećih kupaca ruske nafte i gasa, kao i na pet zemalja koje Moskvi pomažu da zaobiđe postojeće sankcije. Spisak ciljanih zemalja proveravaće se svakih 180 dana, a izuzete će biti one koje uvoze manje od 15 odsto ukupnog ruskog izvoza gasa i aktivno smanjuju taj uvoz. Najveći kupci ruske nafte su, prema Kyiv Independentu, Kina, Indija i Turska, dok su najveći uvoznici ruskog gasa Evropska unija, Kina i Turska.

Uz carine, zakon uvodi sankcije predsedniku Vladimiru Putinu i visokim ruskim zvaničnicima, kao i Centralnoj banci Rusije, Sberbanci i Gasprombanci i državnim kompanijama. Cilj su i strani subjekti koji pomažu ruskom odbrambenom sektoru, veliki energetski projekti i takozvana flota u senci, tankeri kojima Rusija izvozi naftu zaobilazeći zapadne sankcije. Isti zakon za pet godina produžava i sankcije Iranu, u energetskom i vojnom sektoru. Republikanska senatorka Kejti Brit iz Alabame rekla je da mera Iran čini odgovornim za, kako je navela, 47 godina terora.

Reakcije u Vašingtonu i Moskvi

Senator demokratske stranke Ričard Blumental, koji je zakon prvobitno pisao zajedno sa Grejemom, ocenio je usvajanje predloga istorijskim trenutkom:

Danas je istorijski trijumf demokratije, naše i ukrajinske, koji pokazuje da Amerika i dalje ume da okupi dvostranačko jedinstvo u borbi za slobodu.

Izjavu je dao neposredno posle glasanja u Predstavničkom domu, a u razgovoru za Radio Slobodna Evropa poručio je i direktno ruskom predsedniku: Vladimire Putine, znamo mi tebe. Republikanski kongresmen iz Teksasa Majkl Makol, jedan od predlagača zakona u Predstavničkom domu, rekao je da mera može da iscrpi rusku vlast do tačke u kojoj bi Moskva morala da sedne za pregovarački sto radi mirnog rešenja.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 17. septembra rekao novinarima da Moskva prati sudbinu dokumenta i da ga smatra neprijateljskim potezom:

Uvođenje bilo kakvih dodatnih sankcija od strane SAD sigurno bi otežalo napore da se pronađe mirovno rešenje.

Prenosi Radio Slobodna Evropa. Iz Evrope je uglavnom stigla podrška zakonu, iako je deo zvaničnika bio kritičan zbog carinskih ovlašćenja koje predlog daje Trampu. Estonski ambasador u Vašingtonu Hanes Hanso rekao je za Radio Slobodna Evropu da Talin podržava što oštrije sankcije Rusiji:

Podržavamo što je moguće strožije sankcije Rusiji, ona je agresor, pa ovo omogućava veoma čvrste, snažne i sveobuhvatne sankcije.

Hanso je dodao da zakon nije savršen, ali da je prioritet da nove sankcije što pre stupe na snagu.

Šta ovo znači za Srbiju

Za Beograd je najosetljiviji deo zakona onaj koji se tiče energetskog sektora. Srbija uvozi značajan deo nafte i gasa iz izvora povezanih sa ruskim tržištem, pa svako širenje sankcionog režima na kupce ruskih energenata i na kompanije koje im pomažu da zaobiđu postojeća ograničenja može da se odrazi i na cene i uslove snabdevanja u regionu. Evropska unija, čiji su pojedini članovi i dalje među uvoznicima ruskog gasa, do sada nije formalno reagovala na usvajanje zakona, ali izjava estonskog ambasadora pokazuje da bar deo evropskih prestonica novi pritisak na Moskvu vidi kao dobrodošao, uprkos rezervama prema širokim carinskim ovlašćenjima koje zakon daje američkom predsedniku.

Glasanje je održano u poslednjoj nedelji rada Predstavničkog doma pre novembarskih izbora za Kongres, zakazanih za 3. novembar, dok se oba doma vraćaju na rad 9. novembra. Očekuje se da Tramp zakon potpiše, ali do objave ovog teksta iz Bele kuće nije saopšteno kada će se to tačno dogoditi.