Tramp suspendovao Grejamov zakon o sankcijama Rusiji
Carine od 100 i 500 odsto i deo sankcija iz Grejamovog zakona neće stupiti na snagu u nedelju. Moskva slavi, Kijev i Kongres traže da se odluka preispita.
Američke carine od 100 odsto za najveće kupce ruske nafte i gasa neće stupiti na snagu u nedelju, 18. oktobra. Predsednik Donald Tramp suspendovao ih je izvršnom naredbom potpisanom kasno u petak, 16. oktobra, zajedno sa carinama od 500 odsto na ruske proizvode i delom ostalih sankcija iz Zakona o sankcionisanju Rusije i Irana Lindzija O. Grejema iz 2026. godine.
Šta je tačno suspendovano?
Zakon, koji je Tramp potpisao u septembru, imenovan je posthumno po republikanskom senatoru Lindziju Grejemu, jednom od najglasnijih kongresnih zagovornika Ukrajine, koji je preminuo 11. jula, pre nego što je tekst usvojen. Predviđao je carine na uvoz ruske nafte i gasa, sankcije ruskim zvaničnicima i finansijskim institucijama, mere protiv flote tankera u senci kojom Moskva zaobilazi ograničenja, zabranu kupovine ruskog državnog duga i ograničenja novih ulaganja u Rusiju. Među zemljama na koje su carine ciljale navode se Kina, Indija i Turska.
CBS News navodi da su blokirane carine od 100 odsto za pet najvećih uvoznika ruske sirove nafte i gasa, kao i carine od 500 odsto na ruske proizvode. RFE/RL ocenjuje da su suspendovane gotovo sve suštinske sankcije, carine i ograničenja iz zakona.
Pravni osnov je odredba koja predsedniku dopušta da odloži primenu ako Kongresu potvrdi da je to u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država. Tramp je naveo da je takvu potvrdu poslao. Zakon od administracije traži i javni izveštaj sa obrazloženjem, u neklasifikovanom obliku, uz moguć tajni prilog, a RFE/RL navodi da Bela kuća javno nije detaljno obrazložila suštinski razlog. Izvori upoznati sa stvarima rekli su istoj redakciji da je administracija propustila i rok od 8. oktobra za pisano obrazloženje Kongresu u vezi sa carinama.
Suspenzija traje dok zvaničnici administracije ne procene da je potreban novi korak, a Tramp je naložio saradnicima da prate zemlje koje uvoze rusku energiju ili izbegavaju sankcije. Organizacija Razom for Ukraine navodi da mere nemaju rok isteka. Njen direktor zagovaranja Mikola Murski rekao je za RFE/RL:
„Zapanjujuće, ove suspenzije nemaju čak ni datum isteka.”
Kako je reagovala Moskva, a kako Kijev?
Prvi se oglasio Kiril Dmitrijev, izaslanik Vladimira Putina. U subotu je na društvenim mrežama napisao:
„Suspenzija Grejamovog zakona od strane Trampove administracije važan je i zaista istorijski trenutak.”
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski odgovorio je istog dana na mreži X, u objavi o posledicama ruskog napada na ukrajinski energetski sektor. Prema Kyiv Postu, Rusija je između sedam sati uveče u petak i sedam ujutru u subotu poslala više od 320 dronova, uz krstareće i balističke rakete. Zelenski kaže da je pogođeno više od 15 objekata za proizvodnju i prenos struje, a najteži prekidi u gradskim mrežama zabeleženi su u Lucku, Žitomiru, Vinici i Netišinu. U objavi na mreži X je napisao:
„U trenutku kada su Rusi izveli tako masovan napad na naš energetski sektor, u Americi je nažalost doneta odluka da se Zakon Lindzija Grejema potpuno zanemari, a on je trebalo da uvede zaista delotvoran pritisak na Rusiju da okonča ovaj rat.”
U nastavku je upozorio na ono što u Kijevu očekuju pred zimu:
„Rusija pokušava da izazove mrak u Ukrajini, baš pred zimu. Rusija pokušava da milione naših ljudi ostavi bez struje i grejanja. Potreban je pritisak da se to zaustavi. Američko sankciono zamračenje, popuštanje pritiska na agresora, novčane nagrade za Putina: sve to samo ga ohrabruje da nastavi napade.”
Zelenski je dodao da je zakon „mogao veoma da pomogne” i da „još uvek može”, ali da mora zaista da funkcioniše. RFE/RL prenosi da je odluku nazvao poklonom Putinu.
Šta je prethodilo odluci?
Naredba stiže nedelju dana pošto je Tramp ublažio sankcije na ruski dizel i objavio dogovor s Putinom o uvozu tog goriva na američko tržište. Prema njegovim rečima, Rusija može odmah da isporuči 300.000 tona, još 500.000 tona u novembru, a zatim milion tona. CBS i RFE/RL ove poteze dovode u vezu sa željom administracije da obori cene energenata, koje su porasle zbog rata u Iranu, a RFE/RL dodaje da je to pred novembarske izbore za Kongres.
Prošlog vikenda Tramp je pozvao Rusiju i Ukrajinu da prestanu da napadaju energetsku infrastrukturu i najavio „energetsko primirje”. Zelenski je isprva pristao, ali je ove nedelje saopštio da Ukrajina više neće odustajati od udara na ruske rafinerije. Tramp je za Zelenskog rekao da „nije veliki obožavalac”.
Šta kaže Kongres?
Kritike stižu iz obe stranke. Senator Ričard Blumental, demokrata i koautor zakona, napisao je na društvenoj mreži da Tramp „potvrđuje još jednom da staje na stranu krvožedne siledžije i pomagača ruske ratne mašine”, a u nastavku:
„Ove suspenzije nemaju nikakve veze sa našom nacionalnom bezbednošću, a imaju sve veze sa ulagivanjem Vladimiru Putinu.”
Republikanski kongresmen Don Bejkon kaže: „Predsednik produžava rat, a ne okončava ga.”
Demokrata Gregori Miks, vodeći član Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma, predložio je 16. oktobra dvostranački zakon kojim bi se blokirao dogovor o ruskom dizelu. Po njegovim rečima, taj dogovor „daje Putinu milione dolara da nastavi nekažnjeno da ubija ukrajinske civile”. Grupa senatora iz obe stranke ranije je ove nedelje nazvala izuzeća za dizel izdajom naroda Ukrajine i pozvala Trampa da primeni sankcije i carine iz Grejamovog zakona. U pismu su napisali:
„Ovim ovlašćenjima se od vas traži da primenite ekonomski pritisak na Rusiju i glavne pomagače njenog rata, pre svega Kinu, i tako ojačate svoju pregovaračku poziciju da bi se ovaj poguban sukob brzo okončao.”
Danijel Balson, takođe direktor zagovaranja u organizaciji Razom for Ukraine, u saopštenju je poručio:
„Ne imati alate da se ovaj rat okonča bila bi tragedija. Imati ih, a odbijati da se upotrebe, okrutan je politički izbor.”
Pitanje obrazloženja za sada je u središtu rasprave. Maks Majzliš, bivši službenik američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), a sada zamenik direktora Centra za ekonomsku i finansijsku moć u Fondaciji za odbranu demokratija, rekao je za RFE/RL:
„Pitanje je sada kakvo je suštinsko obrazloženje administracija dostavila Kongresu za suspendovanje gotovo svake važne odredbe o sankcijama i carinama iz zakona koji je usvojen uz dvostranačku podršku.”
RFE/RL navodi i da je Rusija u nedelji pre odluke, prema nezvaničnim podacima, poslala više od 700 dronova, uz balističke i krstareće rakete, na ukrajinske gradove i elektrane.
