Moskva i Kijev pristali na primirje u Olešku

Bela kuća je u petak, 23. oktobra 2026, objavila da su Rusija i Ukrajina pristale na lokalno primirje u Olešku, gradu u Hersonskoj oblasti koji je pod ruskom kontrolom od prvog dana invazije 2022. Prema saopštenju, dogovor je ugovorila prva dama SAD Melanija Tramp, u ulozi koju dokument naziva isključivim posrednikom. Cilj je da u grad uđe humanitarna pomoć i da se bezbednim koridorom evakuišu civili. Dogovor su sa svoje strane potvrdili i ruski načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov i ukrajinski ombudsman Dmitro Lubinec.

Kada počinje primirje u Olešku?

Tu se strane razilaze. Saopštenje Bele kuće navodi 29. oktobar kao dan početka. Lubinec, koji je u razgovorima i glavni ukrajinski pregovarač, rekao je da primirje počinje u utorak, 27. oktobra, i da traje nekoliko dana. Dodao je da bi prekid vatre obuhvatio Hersonsku oblast i susedna područja bitna za dostavu pomoći i da bi inicijativa mogla da posluži kao uzor za buduće humanitarne misije.

Gerasimov je rekao da ruske snage prekidaju vatru na hersonskom pravcu od 4 časa po moskovskom vremenu u utorak, uz obrazloženje da je reč o humanitarnoj operaciji kod Oleška. Ruske snage će, dodao je, obaviti i inženjerijsko izviđanje i obezbediti bezbedno kretanje humanitarnog konvoja do grada. Kremlj je naveo da vojska još usklađuje termin. Ruska i ukrajinska strana dakle govore o utorku, a Vašington o danu koji je dva dana kasnije.

Kako bi trebalo da teče evakuacija?

Civilni predstavnici obe zemlje treba da obiđu stanovnike po kućama i procene šta im je potrebno. Onima koji žele da odu obezbeđuje se prevoz do mesta po izboru. Melanija Tramp je u saopštenju poručila: „Očekujem da će neki želeti da odu u Rusiju, a neki u Ukrajinu.“

Obe strane odredile su timove za koordinaciju, među njima i za razminiranje. Lubinec je rekao da put do Oleška mora biti razminiran pre nego što stigne pomoć i počne evakuacija. Rusku garanciju dala je ombudsmanka Jana Lantratova: bezbedan prolaz biće obezbeđen svima koji žele da napuste borbenu zonu, pod uslovom da se primirje poštuje. Timove na terenu pratiće američka medijska kuća čije ime nije objavljeno.

Ko je ostao u Olešku?

Pre rata u Olešku je živelo oko 24.000 ljudi. Danas ih je, prema Beloj kući, između 1.700 i 2.000, uglavnom starijih, uz približno 50 dece. Formalnog popisa stanovništva nema od 2022. Posle rušenja Kahovske brane oko 90 odsto teritorije grada bilo je poplavljeno, a obe strane optužuju jedna drugu da blokiraju snabdevanje.

„Situacija u Olešku je očajna“, navela je Melanija Tramp u saopštenju. Kao polaznu tačku dogovora opisala je razgovor na svom događaju u Njujorku tokom 81. zasedanja Generalne skupštine UN, a kao kanal komunikacije onaj koji je uspostavljen kroz šest ranijih spajanja porodica koja su obuhvatila 34 deteta. Prema njenim rečima, obe zemlje su odmah odredile timove, koji su od tada radili danonoćno.

Šta stoji iza dogovora?

Vest stiže u trenutku kada Vašington obnavlja diplomatske napore da okonča rat. Kremlj je prethodno rekao da pristaje na nastavak razgovora uz posredovanje SAD sledećeg meseca, iako su strane daleko jedna od druge kada je reč o uslovima. Volodimir Zelenski potvrdio je u petak da ukrajinski pregovarači idu u Abu Dabi u prvoj polovini novembra. Razgovarao je sa američkim izaslanicima Džaredom Kušnerom i Stivom Vitkofom, a poručio je da svaki mirovni sporazum traži jake bezbednosne garancije i sredstva za izdržavanje vojske narednih deset godina.

Američka administracija je u poslednje vreme Moskvi izašla u susret kupovinom ruskog dizela i suspendovanjem pojedinih sankcija, što objašnjava željom da obori visoke cene goriva izazvane američko-izraelskim ratom protiv Irana.