Crna Gora: minimalac od 1.000 do 1.400 evra od januara
Vlada Crne Gore usvojila je Euro model, minimalac raste na 1.000 do 1.400 evra od januara, a poslodavci traže hitan sastanak jer tvrde da odluka nije bila usaglašena.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić najavio je uveče 17. septembra da će od januara sledeće godine sve zarade u toj zemlji, u javnom i privatnom sektoru, rasti prema novom vladinom programu Euro model, koji je Vlada usvojila na sednici istog dana u Podgorici. Za Srbiju je ova odluka relevantna pre svega zbog regionalne konkurencije za radnu snagu: susedna zemlja, koja je kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, sada ubrzano podiže minimalac iznad iznosa koji u velikom delu regiona važi za prosečnu platu, što otvara pitanje koliko će mladi iz Srbije i okolnih zemalja gledati ka Podgorici kao novom odredištu za rad.
Prema Euro modelu, minimalna neto zarada za zaposlene sa osnovnim i nižim obrazovanjem iznosiće 1.000 evra, za srednje obrazovanje 1.250 evra, a za zaposlene sa visokim obrazovanjem 1.400 evra. Program, kako je saopštio Spajić, obuhvata više od 250.000 zaposlenih. Prema pisanju portala CdM, dosadašnji minimalac u Crnoj Gori iznosi 600 evra za osnovno i srednje obrazovanje, odnosno 800 evra za visoko obrazovanje, što znači da će rast na najnižem nivou biti gotovo dvostruk.
Ko sve dobija veću platu od januara?
Uz zarade, rastu i penzije. Prema najavi, penzije će se od 2027. godine usklađivati četiri puta godišnje, aprilska prosečna penzija trebalo bi da pređe 600 evra, a minimalna 500 evra. Već u decembru ove godine, dakle pre nego što nova šema formalno stupi na snagu, svaki penzioner treba da dobije dodatnih 100 evra za zimu. Spajić je najavio i da bi, ukoliko socijalni partneri prihvate zahtev Vlade da se povećanje obračunske vrednosti koeficijenta jednako primeni na javni i privatni sektor, neto zarada kod nekih pozicija mogla da pređe 2.000 evra.
U obraćanju povodom reforme, premijer se obratio i građanima Crne Gore koji su otišli u inostranstvo:
“I na kraju jedna poruka, za one koje će najava ove reforme zateći u Minhenu, Beču, Dablinu, Cirihu ili Čikagu, više ne morate birati između porodice i pristojnog života. Vratite se.”
Spajić je poruku uputio kao deo šireg obrazloženja, tvrdeći da je odlazak mladih iz Crne Gore bio posledica “feudalne ekonomije niskih zarada” i da država sada želi da zaustavi taj trend pre nego što izgubi značajan deo stanovništva, kako se, prema njegovim rečima, desilo pojedinim zemljama koje su ušle u Evropsku uniju.
Kada je reč o finansiranju reforme, premijer je naveo da je ona pokrivena rastom potrošnje i zapošljavanja, suzbijanjem sive ekonomije, očekivanim povratkom dijaspore i rashodnom disciplinom, kao i merama protiv organizovanog kriminala i korupcije usmerenim na oduzimanje nezakonito stečene imovine. Prema njegovim projekcijama, budžetski deficit bi u prelaznoj 2027. godini iznosio između 4 i 5 odsto, da bi 2028. pao na oko 3 odsto, u okviru mastrihtskih kriterijuma.
Zašto poslodavci traže hitan sastanak
Odluka Vlade, doneta bez prethodnih konsultacija sa socijalnim partnerima, već je izazvala reakcije poslovne zajednice. Predstavnik Unije poslodavaca Crne Gore Filip Lazović ocenio je za RTCG da je postupak narušio socijalni dijalog:
“To nije dobro. Ako govorimo o zaradama kojima želimo da dostignemo evropski standard i spriječimo ljude da napuštaju Crnu Goru, onda moramo govoriti i o evropskim standardima koji podrazumijevaju da se, prilikom razmatranja ovakvih odluka, konsultuju oni kojih se te odluke tiču. A kada je riječ o odluci o visini minimalne zarade, ona se direktno tiče svakog privrednog subjekta u Crnoj Gori, bilo da je mali, srednji ili veliki, jer će svaki morati da isplati utvrđenu minimalnu zaradu.”
Lazović je dodao da nije dobro govoriti o povećanju plata bez potpore u vidu rasta produktivnosti ili novog finansijskog poduhvata. Unija poslodavaca Crne Gore je u saopštenju najavila da organizuje hitan sastanak sa Spajićem:
“Najava u vezi povećanja minimalnih zarada je izazvala ogromnu pažnju i zabrinutost privrede. Radimo na organizaciji hitnog sastanka sa premijerom na kojem će privreda moći da dobije odgovore u vezi sa najavljenim programom.”
Prema nezvaničnim saznanjima televizije Vijesti, ministar finansija Novica Vuković nije glasao za predlog, s obzirom na to da je odluka doneta na elektronskoj sednici Vlade, preko aplikacije WhatsApp. Prema pisanju medija, model predviđa i da se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje od 10 odsto bruto zarade, koji sada plaća zaposleni, ukine od januara i uđe u neto platu, kao i da se ukine srednja stopa poreza na dobit od 12 odsto.
Za Srbiju i ostatak regiona pitanje sada nije samo koliko će Crna Gora uspeti da finansira ovako brz skok minimalca, nego i da li će susedne privrede, uključujući srpsku, morati da odgovore sličnim potezima da bi zadržale radnu snagu. Spajić tvrdi da će prosečna neto zarada u Crnoj Gori uskoro preći 1.400 evra, što bi, prema njegovim rečima, bilo više nego u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj, a konkurenciju u regionu vidi jedino u Hrvatskoj.
Hitni sastanak Unije poslodavaca sa Spajićem još nema zakazan datum, a Skupština Crne Gore, kojoj je Euro model prosleđen na dalje razmatranje, treba tek da se izjasni o predlogu.
