Brisel o Crnoj Gori: pregovori mogu da se zatvore u decembru

Evropska komisija danas, 4. novembra, u Briselu predstavlja godišnji izveštaj o Crnoj Gori, a prema indikativnom planu koji je pripremila, pregovori sa Podgoricom mogli bi da se zatvore do kraja decembra. Za Srbiju je to najbliža mera tempa kojim Brisel računa sa kandidatom iz regiona: Crna Gora se u planu nalazi u grupi najodmaklijih zemalja, zajedno sa Albanijom, Ukrajinom i Moldavijom, a potpisivanje Ugovora o pristupanju pominje se za jun 2027.

Izveštaj je do objave poznat iz delova koje su prenele crnogorske redakcije. Televizija Vijesti imala je uvid u sam izveštaj, a Radio Slobodna Evropa u dokument o mapi puta za najnaprednije kandidate.

Šta Brisel ocenjuje u Crnoj Gori?

Crna Gora je, prema izveštaju, ostvarila dobar napredak u svim poglavljima o kojima još pregovara, uključujući ključna poglavlja 23 (pravosuđe i osnovna prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost). Crna Gora ih je otvorila 2013. godine, a ona određuju ukupan tempo pregovora.

Najvažnija preostala obaveza su ustavne izmene kojima se ukida imunitet i uvodi provera integriteta za članove Vlade. Komisija traži i bolje rezultate u istragama, krivičnom gonjenju i pravosnažnim presudama za korupciju na visokom nivou, jer je broj pravosnažnih osuđujućih presuda i dalje mali. Hitno treba ojačati kapacitete i uslove rada Specijalnog državnog tužilaštva, Specijalnog policijskog odeljenja i Specijalnog odeljenja Višeg suda u Podgorici.

Zašto Komisija upozorava na Euro model?

Izveštaj se osvrće i na nedavnu najavu premijera Milojka Spajića da plate rastu od januara. Evropska komisija u njemu navodi da Euro model „može predstavljati značajan rizik po održivost javnih finansija i spoljnu ravnotežu“, uz napomenu da to tek treba detaljnije proceniti, posle konsultacija sa zainteresovanim stranama.

Kao osnov za upozorenje Brisel navodi da je budžetski deficit Crne Gore prošle godine premašio planirani nivo. Fiskalne ranjivosti ostaju zbog visokih obaveznih rashoda i velikih potreba za refinansiranjem duga. Komisija zato predlaže da Vlada u srednjem roku ograniči javnu potrošnju i ukupna izdvajanja za plate u javnom sektoru, i da sprovede mere za povećanje prihoda, kako bi se obezbedilo poštovanje fiskalnih pravila.

Koja poglavlja slede i šta stoji između Crne Gore i kraja pregovora?

Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 od 33 poglavlja, a do kraja ove nedelje očekuje se zatvaranje još najmanje jednog. Prema indikativnom planu Komisije, raspored izgleda ovako:

• novembar: energetika, saobraćajna politika, bezbednost hrane sa veterinarskom i fitosanitarnom politikom, oporezivanje i slobodno kretanje robe
• decembar: finansijske usluge, regionalna politika, životna sredina i klimatske promene, spoljni odnosi, bezbednost i odbrana, kao i poglavlja 23 i 24

Komisija naglašava da je reč o indikativnom planu i da će dinamika zavisiti od napretka Crne Gore u ispunjavanju uslova, kao i od odluka evropskih institucija. U Saopštenju o politici proširenja stoji da se pregovori mogu zatvoriti u decembru, ali da pre toga mora da se dogovori finansijski paket i institucionalna rešenja, uključujući zaštitne mehanizme.

Aktivni posmatrač u telima EU

Isto saopštenje predviđa da Crna Gora posle završne međuvladine konferencije, pa do stupanja u članstvo, u većini radnih grupa Saveta EU, kao i u ekspertskim grupama i odborima Komisije, „bi trebalo da ima status aktivnog posmatrača“. Dokument to obrazlaže rečenicom: „Time će se omogućiti da se Crna Gora upozna sa metodama rada institucija EU.“ Biće uspostavljena i procedura informisanja i konsultacija, da bi Podgorica pratila razvoj pravne tekovine EU u periodu između potpisivanja ugovora i ulaska.

Ovogodišnji izveštaj mogao bi da bude poslednji te vrste za Crnu Goru. Od naredne godine zamenili bi ga izveštaji o praćenju sprovođenja reformi.

Put do Ugovora o pristupanju

Nacrt Ugovora o pristupanju trebalo bi da bude gotov u proleće 2027, a potpisivanje bi moglo da usledi do leta, po mogućnosti u junu. Na tekstu već radi posebna radna grupa, formirana u aprilu, koja se sastaje u Briselu. Pre potpisivanja potrebni su pozitivno mišljenje Evropske komisije, saglasnost Evropskog parlamenta i odluka Saveta EU o prijemu Crne Gore, a posle potpisivanja ugovor moraju da ratifikuju Crna Gora i sve države članice.

Predviđeni su i strožiji mehanizmi praćenja reformi do dana članstva: napredak bi se ocenjivao dva puta godišnje, a u slučaju nazadovanja i nedovoljnih rezultata korektivnih mera postojala bi mogućnost odlaganja pristupanja. Cilj Vlade Crne Gore je da zemlja 2028. postane 28. članica Unije.

Program danas

Paket proširenja predstavljaju visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku i potpredsednica Komisije Kaja Kalas i komesarka za proširenje Marta Kos. U Evropskoj kući u Podgorici program počinje u 15 časova direktnim prenosom konferencije za novinare iz Brisela. Oko 16 časova izjave daju ambasador EU u Crnoj Gori Johan Satler i premijer Milojko Spajić, uz prisustvo ministarke evropskih poslova Maide Gorčević.