Arnautović traži da Srbi iz Srpske ne glasaju u Srbiji
Član Centralne izborne komisije BiH Suad Arnautović traži izmenu Ustava i zakona da bi se dvojnim državljanima, uključujući Srbe iz Republike Srpske, zabranilo glasanje u susednim državama.
Dve nedelje pred Opšte izbore u Bosni i Hercegovini, zakazane za 4. oktobar, član Centralne izborne komisije BiH (CIK BiH) Suad Arnautović zatražio je izmenu Ustava i Izbornog zakona kojom bi se državljanima BiH sa dvojnim državljanstvom onemogućilo da glasaju u susednim državama. Predlog je izneo u izjavi za agenciju Fena 19. septembra, a njegova praktična posledica bi pogodila i deo državljana Republike Srpske koji, kao dvojni državljani Srbije, danas glasaju na srpskim izborima, kao i srpskog člana Predsedništva BiH.
Šta konkretno traži Arnautović
Arnautović je poručio da bi novi saziv Parlamentarne skupštine i Predsedništva BiH, koji će biti formirani posle oktobarskih izbora, trebalo da se pozabave onim što je nazvao „strateškim pitanjem” dvojnog državljanstva. Ukazao je na neusaglašenost člana 1.7 tačka d) Ustava BiH sa članom 1.5 Izbornog zakona, koja, kako tvrdi, u praksi proizvodi niz kontradiktornosti oko toga ko sme da glasa gde.
“Nepojmljivo je da naš član Predsjedništva, dakle predsjednik države Bosne i Hercegovine, može glasati za predsjednika druge, susjedne države. To je nepojmljiva stvar koja ne postoji nigdje u svijetu”, istakao je Arnautović.
Sistem glasanja van BiH, podsetio je, uspostavljen je još 1996. godine, kada je izbore u zemlji organizovala Misija OSCE-a, i po njegovoj oceni odavno traži temeljitu doradu. Kao osnov za izmenu naveo je i princip da nema zastupanja bez oporezivanja, odnosno da biračko pravo ne bi trebalo da postoji u državi u kojoj se ne plaća porez.
Automatska registracija i troškovi pošte
Arnautović je predložio i da BiH sama, po službenoj dužnosti, registruje za glasanje sve državljane sa biračkim pravom koji žive van zemlje, umesto dosadašnjeg sistema u kom se birači sami prijavljuju.
“Državljane Bosne i Hercegovine sa biračkim pravom koji glasaju izvan BiH država Bosna i Hercegovina mora registrirati za glasanje po automatizmu”, kazao je Arnautović, dodajući da bi diplomatsko-konzularna predstavništva trebalo da preuzmu slanje glasačkih koverata u Sarajevo, uz pokriće poštanskih troškova iz budžeta BiH, umesto da to, kao sada, plaćaju sami birači.
Koliko birača glasa iz suseda
Za predstojeće izbore van BiH je registrovano 48.078 birača, od čega 45.457 putem pošte i 2.621 u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, dok uslove registracije nije ispunilo 5.259 birača. Glasanje je predviđeno u 20 predstavništava u 13 zemalja, uz prag od najmanje 50 prijavljenih birača po predstavništvu, koji CIK BiH sme da spusti kada je broj blizu tog minimuma.
Najviše prijavljenih birača u dijaspori ima u Minhenu, 434, zatim u Beču, 266, u Amanu, 199, i u Berlinu, 186. U susednim državama je situacija znatno skromnija: u Zagrebu je registrovano 59 birača, u Rijeci 46, a u Beogradu 51, tačno na granici praga koji CIK BiH traži da bi uopšte organizovao glasanje.
Tegeltija i RTRS osporavaju predlog
Predlogu se odmah suprotstavio Milan Tegeltija, pravnik i savetnik predsednika Republike Srpske, koji smatra da Arnautovićev stav dovodi u pitanje sama izborna prava osoba sa dvojnim državljanstvom. Javni servis Republike Srpske RTRS je, prenoseći izjavu, ukazao i na terminološku grešku, jer BiH nema funkciju „predsednika države”, nego kolektivno Predsedništvo, i ocenio je da se poruka, s obzirom na blizinu izbora, odnosi pre svega na aktuelnu srpsku članicu Predsedništva Željku Cvijanović i hrvatsku kandidatkinju Darijanu Filipović.
Da li će sledeći saziv Parlamentarne skupštine BiH uopšte otvoriti pitanje dvojnog državljanstva, ostaje otvoreno do formiranja vlasti posle 4. oktobra. Do tada, prema rečima samog Arnautovića, glasanje van BiH i dalje ide po pravilima uspostavljenim pre tri decenije.
