Dodik u podkastu: dobar sa Putinom, podržava Izrael

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izneo je u američkom podkastu niz stavova o odnosu sa Rusijom, Evropskom unijom i Izraelom, u razgovoru koji se direktno tiče i Beograda: istu dilemu, kako istovremeno održati vezu sa Vašingtonom, Moskvom i Briselom, godinama nosi i srpska spoljna politika.

Dodik je gostovao u podkastu „War Zone” Vejna Elina Ruta, američkog voditelja kog domaći mediji opisuju kao saradnika predsednika SAD Donalda Trampa. U razgovoru je najpre demantovao da je, kako ga po njegovim rečima opisuju u Briselu, „Putinov čovek”.

Nije sporno da imam odlične odnose sa Putinom, ali nisam ‘Putinov čovek’, kako to tvrde u Briselu.

Zašto Dodik brani odnos sa Putinom?

Kao primer onoga što je nazvao paranojom u Briselu, Dodik je naveo situaciju u kojoj mu je, tokom posete evropskoj prestonici, nestanak ulične rasvete objašnjen vezom sa ruskim predsednikom.

Oni imaju tu paranoju. Bio sam u Briselu i nije bilo uličnog osvjetljenja, a oni su rekli da je to zbog predsednika Putina. Pitao sam kakve to ima veze sa Putinom.

Naveo je da pokušava da istovremeno održi dobre odnose sa Sjedinjenim Državama, Rusijom i Briselom, ali da to postaje sve teže zbog stanja u kojem se, po njegovoj oceni, danas nalazi Evropska unija.

Evidentno je da u Evropi nema lidera, niti resursa, a nestale su vrednosti na kojima je osnovana.

Šta Dodik kaže o Izraelu i Jasenovcu?

Deo razgovora bio je posvećen i odnosu prema Izraelu. Dodik je rekao da podržava tu zemlju i da ne treba da ćuti kada je napadnuta, a svoj odnos prema njoj opisao je kao „odnos odrastanja”, pozivajući se na zajedničko stradanje Srba i Jevreja tokom Drugog svetskog rata, konkretno u koncentracionom logoru Jasenovac.

Moja porodica je podržavala jevrejske porodice koje su u to vrijeme živjele ovdje, tako da je to oduvijek bilo u mojim genima.

Objasnio je i kako je do tog stava došao tokom sopstvenog obrazovanja.

Ali diplomirao sam na Fakultetu političkih nauka. Počeo sam da učim i čitam, i shvatio sam koliko su Jevreji bili napadani, ne samo od nacističke Njemačke, već i u Hrvatskoj kada su nacisti bili na vlasti četiri godine.

Dodao je i da mu je oduvek bilo žao što vlasti u komunističkoj Jugoslaviji Josipa Broza Tita Srbima nisu dozvoljavale da imaju bolji odnos sa Izraelom. Naveo je, takođe, i deo istorije o kome se, po njegovim rečima, malo govori: stradanje Jevreja u Sarajevu u periodu kada su u tom gradu vlast imali muslimani.

Za Beograd je ovakvo pozicioniranje značajno iz istog razloga iz kog je i za Banjaluku. Svaka izjava lidera iz regiona koja istovremeno brani blizinu sa Moskvom i traži razumevanje u Vašingtonu i Briselu ulazi u istu ravnotežu na kojoj počiva i srpska spoljna politika, gde se evropska perspektiva ne odriče, ali se ni sankcioni režim prema Rusiji ne uvodi. Da li će Brisel na Dodikove reči zvanično reagovati, za sada nije poznato.